Ukoliko imate sklonost ka odlaganju obaveza koje vas čekaju, verovatno ćete sebe dovesti do toga da budete pod velikim stresom. Em obaveza nije obavljena ili zadatak i problem nisu rešeni, em se nagomilava dodatna nervoza. Osim toga, moguća je i neprijatnost usled odlaganja, a vrlo često i samoprekor i anksioznost pride.

Posledice odlaganja

Odlaganje i nezavršavanje više umara i dugoročno je neprijatnije nego sama obaveza, ma koliko ona sama po sebi bila neprijatna. Izbegavanje ne rešava ništa, jer će obaveza u nekom momentu doći na red i neće se rešiti sama od sebe.

Naravno, ponekad neku obavezu možemo da odložimo, naročito one manje hitne i bitne. Pojedine obaveze možemo da delegiramo nekom drugom i onda je to jedna od potencijalnih opcija.

Ali ovde pričamo o sklonosti da se to stalno radi, i u situacijama kada to ima negativne posledice po nas. To može biti i slučaj kada su neke obaveze isključivo naše i niti može niti bi trebalo da to neko drugi uradi. Npr. ne može neko drugi umesto nas da nauči za ispit koji mi treba da polažemo. Ili da ode na posao umesto nas, na zakazani pregled kod lekara, da trenira u teretani ili da se pridržava dijete.

Preporuke za prevazilaženje prokrastinacije

Ukoliko su u pitanju obaveze koje su isključivo vaše i u nekom momentu ih morate uraditi, onda je preporuka sledeća. Prvo uradite tu obavezu. Zadatak koji je najmanje privlačan ili neprijatan, ili koji iz bilo kog drugog razloga imate potrebu da ga odložite, neka bude rešen prvi. Dajte mu prioritet nad obavezama koje vam manje teško padaju.

Podsetite sebe na kratkoročne i dugoročne koristi koje imate od obavljanje te obaveze. I uvek sebe nagradite nakon obavljanja obaveze. To može da bude bilo šta. Od toga da sebi nešto kupite kao znak priznanja ili bilo koja aktivnost koja je vama lično zabavna i u kojoj uživate i koja vam jeste izvor zadovoljstva, za razliku od obaveze koja to nije bila.

Postoji i opcija da kaznite sebe ili sebi uskratite nešto ukoliko ne ispunite obavezu. Odnosno, ponovo je odložite za neko tamo sutra. Međutim, u svakom smislu, korisnije je i efikasnije i više motivišuće da sebe nagradite zato što ste nešto uradili, nego sebe da kaznite jer niste.

Ukoliko je u pitanju neki zadatak za koji niste motivisani ili kojem možda niste ni sigurni kako da pristupite, važno je samo da se započne. Već i samo započinjanje može da bude dovoljno motivišuće za nastavak, traganje za rešenjima i završetak.

Obratite pažnju čime sebi obrazlažete odlaganje obaveze i kritički preispitajte te izgovore. I znajte da je u redu da osetite neprijatne emocije koje se javljaju u vezi sa zadatkom. Zapamtite – možete da ih podnesete.

Uzroci odlaganja

Uzroci sklonosti ka odlaganju, odnosno prokrastinaciji, mogu biti raznoliki, a korisno je identifikovati ih u svakom konkretnom slučaju.

Zbog čega je važno fokusirati se na konkretan slučaj?

Jer u zavisnosti od toga, može različito pristupiti rešavanju i efikasnom prevazilaženju ovog problema, a psihološko savetovanje i psihoterapija u tome mogu pomoći. Oni su naročito su značajni ukoliko ova navika remeti funkcionisanje osobe, sprečava ostvarivanje važnih ciljeva, zahvata više domena života i generalno smanjuje njegov kvalitet.