Par tehnika za prevazilaženje anksioznosti

27 jan
jan , 27 , 2023 Julija Vukašinović

Možda vam se dešavalo da osećate strepnju, a da pritom često ne umete da odgovorite šta je to oko čega strepite, ili ste osećali teskobu koja se javila niotkuda, ili zebnju kao odgovor na neku neodređenu opasnost. Možda vam se dešavalo da ovu uznemirenost ne možete da povežete ni sa jednom posebnom situacijom, a možda se pak javlja isključivo u nekoj određenoj, specifičnoj situaciji. Možda vam se dešavalo da dok anticipirate buduće događaje i razmišljate o stvarima koje se još uvek nisu dogodile, predviđate šta je sve ono što bi moglo da se desi i u mislima vrtite potencijalne katastrofične scenarije. Možda vam se dešavalo da ova stanja budu praćena fiziološkim simptomima kao što su ubrzano disanje, plitak dah, ubrzan rad srca, suvoća usta, znojenje, vrtoglavica, pritisak u grudima, drhtavica, trnjenje, mučnina… Možda vam se dešavalo čak da pomislite da gubite kontrolu, ludite ili umirete…

O anksioznosti

Ukoliko ste iskusili nešto od ovoga, onda ste vrlo verovatno već upoznali anksioznost u nekoj od njenih formi. I ne, niste jedini. Anksiozni poremećaji spadaju među najučestalije probleme mentalnog zdravlja  i trend njihovog rasta se kontinuirano nastavlja iz godine u godinu. Anksioznost može da se javi u različitim oblicima, a njen intenzitet može da varira od one blage, koja se uobičajeno javlja kao reakcija na situacije iz svakodnevnog života, do one koja je izmakla kontroli i ometa osobu u funkcionisanju i obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. Određena doza anksioznosti je potrebna i korisna, jer je njena funkcija da pripremi osobu za savladavanje životnih izazova i omogući adaptivan odgovor organizma u novim iskustvima ili iznenadnim promenama u životu. Ona postaje problem kada po svom intenzitetu i trajanju onesposobljava osobu u svakodnevnom funkcionisanju i bitno narušava kvalitet života.

Kako prevazići anksioznost?

Anksioznost je neprijatno emocionalno stanje, ispunjeno iščekivanjima, strepnjom i neizvesnošću, usmereno prema budućnosti (mada je često rukovođeno prošlim iskustvima), praćeno subjektivnim diskomfortom i disfunkcionalnim ponašanjima. Ključno kod ovih stanja je da osoba precenjuje opasnost situacije i potcenjuje svoje sposobnosti da se izbori sa njom. Zato je važno obraćanje pažnje na govor koji sebi upućujemo, preispitivanje ličnog sistema uverenja kojima se rukovodimo, bolje razumevanje i izražavanje osećanja, jačanje ličnih kapaciteta i samopoštovanja, razvijanje veština upravljanja stresom, reorganizacija načina života i prorada iskustava iz prošlosti u bezbednom terapijskom okruženju. Psihoterapijske intervencije daju dobre rezultate u tretmanu raznih anksioznih poremećaja. Već i samo objašnjenje i shvatanje šta je to što se osobi dešava umanjuje anksioznost.

Takođe, veoma je važno praktikovanje vežbi relaksacije i pravilnog, dubokog disanja, jer su to vežbe koje aktiviraju odgovor parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema kroz ventralnu putanju, čime se omogućava da se osećamo bezbedno, sigurno, konektovano i regulisano.  Disanje može da posluži kao prva pomoć u anksioznim stanjima, pomoć koja vam je uvek na raspolaganju. Možete udahnuti polako i duboko kroz nos, zadržati dah par sekundi i onda pustiti još duži izdah kroz usta, i te cikluse ponavljati tokom nekoliko minuta. Možete brojati ili samo pratiti svaki udisaj i izdisaj. Pošto unutrašnje senzacije mogu da budu preplavljujuće, možete da obratite pažnju na ono što se dešava u prostoru oko vas, registrujte zvukove koje čujete, nabrajajte objekte koje vidite, potražite stvari na određeno slovo ili u određenoj boji, izaberite neki predmet i radoznalo ga istražite sa svih strana.

Takođe, veoma pomaže da osetite bosa stopala kako čvrsto stoje na podu ili da dodirujete svoje telo kako biste osetili njegove granice. Ovo su takozvane tehnike uzemljenja i veoma su delotvorne, jer pomažu osobi da bude u sadašnjem trenutku, s obzirom da se anksioznost često manifestuje kao odgovor na opasnost ili pretnju anticipiranu u budućnosti. Zatim i kreativne aktivnosti imaju umirujući efekat, prijatne su, angažuju celo biće i vraćaju osobu u kontakt sa sadašnjim momentom. Anksioznost ima više oblika, a možete joj i vi dati neki. Možete da nacrtate anksioznost. Kakvog je oblika, veličine, koje je boje, od kog je materijala… Možete je transformisati u manje preteći oblik, možete je napraviti da izgleda čak i smešno. Slika ima moć nad onim što prikazuje, a kontrola je u vašim rukama. Dovoljno je samo da se setite da uzmete da bojite kada se bojite.

Osim kreativnih metoda, fizička aktivnost, šetnja, boravak u prirodi, zdravija ishrana, tehnike relaksacije, vizualizacije i vežbe disanja su neki od načina koji mogu doprineti boljem suočavanju sa anksioznim stanjima. Mnogobrojni faktori na mnogo različitih nivoa mogu učestvovati u stvaranju ili doprineti održavanju problema sa anksioznošću i zato je najadekvatnije pravovremeno traženje stručne psihološke pomoći.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *