Periodi odmora i pravljenje predaha od brojnih svakodnevnih obaveza u dinamičnom okruženju i veoma ubrzanom načinu života su neophodni za obnavljanje energije i regeneraciju organizma. Pored godišnjeg odmora, koji je izuzetno važan, potrebno je i u svakodnevni ritam uvrstiti vreme za odmor, kako bi se sprečilo nagomilavanje stresa na dnevnom nivou. To vreme može da obuhvata periode kada se sve radne aktivnosti ostave po strani, kako bi se napravila neophodna kontrateža imperativu da stalno budemo što produktivniji, uspešniji, da postižemo što više i što bolje…
Pored perioda kada je najkorisnije da samo „ne radimo ništa“, vreme za odmor može da obuhvata i bavljenje aktivnostima koje relaksiraju, poput tople kupke, slušanja prijatne muzike, praktikovanja meditacije. Na isti način je važno i vreme za fizičku aktivnost i uopšteno rekreaciju, odnosno za one aktivnosti koje imaju potencijal da podignu energiju, zabave i oraspolože. Nije važno koja konkretna aktivnost je u pitanju, važno je samo da je nešto u čemu uživate.
Poreklo umetnosti nalazi se u ljudskom nagonu da se izraze misli i osećanja kroz stvaranje i zabavljanje i u potrebi za onim što je magijsko, lepo, dopadljivo. Umetnička dela pružaju zadovoljstvo i onima koji ga stvaraju i onima koji ga posmatraju, stvarajući novu energiju i životni elan. Umetnost je izraz individualnosti, koja aktivira osobu angažujući celo njeno biće. Kreativni procesi bude energiju, koja se koristi na konstruktivan način, tenzija se otpušta, te sam čin stvaranja može biti katarktički. To je jedan od načina da se čovek oslobodi uticaja životnih stresora. Umetnost je fleksibilna, svestrana, spontana i ugodna. Oslobađa prostor za igru, maštu, imaginaciju i kreativnost. Opušta napetost, umiruje, daje odušak agresivnim impulsima, troši višak energije i pročišćava dušu, pruža rasterećenje i osećaj kontrole, i predstavlja izvor zadovoljstva.
Kreativni procesi mogu da izazovu fiziološke promene u telu i imaju pozitivan efekat na telo, um i dušu. Nije važno koliko imate godina i da li smatrate da ste talentovani ili ne, umetnost ima sposobnost da pomogne ljudima svih uzrasta da smanje stres i da povećaju osećaj blagostanja. Postoje brojna istraživanja u kojima je demonstriran uticaj primene kreativnih procesa na smanjenje produkcije hormona stresa, u jednom od njih je prikazan uticaj crtanja mandala na snižavanje krvnog pritiska i smirivanje pulsa, u jednom je vizuelnom imaginacijom smanjen doživljaj hroničnog bola kod pacijenata. Ova i slična istraživanja govore u prilog tome zašto se kreativni procesi uspešno koriste i u tretmanu različitih zdravstvenih tegoba i generalno za opuštanje i odmaranje organizma.
Kako bi se izbeglo hronično nagomilavanje stresa, sprečio sindrom izgaranja ili smanjio rizik za nastanak neke bolesti, važno je negovati uravnoteženiji pristup životu, koji obuhvata uživanje u raznim aspektima života i izlaženje u susret svojim i fizičkim i emocionalnim i socijalnim potrebama. Iako deluje da je teško pronaći dovoljno vremena za sve, moguće je naučiti kako da se efikasnije organizuje vreme, raspodele obaveze, drugačije postave prioriteti, preispita dosadašnji način života, tako da on bude što više u skladu sa osnovnim potrebama i ličnim vrednostima. Provođenje vremena sa dragim ljudima, partnerom, porodicom, prijateljima, kućnim ljubimcima, vreme za pasivni odmor, vreme za hobi, za rekreaciju, zabavu, relaksirajuće, kreativne aktivnosti nije utrošeno, već često najbolje uloženo vreme, jer su navedene aktivnosti samo neki od načina da se postigne balans, održi psihofizičko zdravlje i vodi kvalitetniji i ispunjeniji život.
Koji su vaši načini?
Osnovne i master studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Tokom master studija usmerila sam se na kurseve iz modula kliničke psihologije i psihoterapije. Istraživanje za master rad sprovela sam iz oblasti psihoterapije. Interesovanje za ovu oblast nastavila sam da unapređujem i nakon završenih studija, kroz četvorogodišnju edukaciju iz integrativne art psihoterapije u okviru Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju u Beogradu. Sertifikovani sam integrativni art psihoterapeut. Posedujem i nacionalni sertifikat za psihoterapiju. Član sam Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju, kao i Saveza društava psihoterapeuta Srbije. Od 2014. godine u kontinuitetu sam aktivan učesnik na kongresima psihoterapeuta Srbije, gde prezentujem svoje radove iz istraživanja i prakse. Neki od tih radova publikovani su u knjizi „Integrativna art psihoterapija u praksi“ 2020. godine.
Radno iskustvo sticala sam u radu sa decom tokom obavljanja pripravničkog staža u obdaništu, a potom i u Centru za informisanje i profesionalno savetovanje u radu sa klijentima različitih uzrasta (učenici osnovnih i srednjih škola, studenti, osobe odraslog doba). Organizovala sam i psihološke radionice sa ciljem osnaživanja klijenata različitih ugroženih kategorija stanovništva (osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposlena lica, korisnici usluga Centra za socijalni rad…).
Imam iskustva u radu sa anksioznim stanjima, zastojima u učenju, problemima u sferi porodičnih i socijalnih odnosa, u pružanju psihološke podrške u procesima tugovanja, prevazilaženju životnih kriza, kao i svakodnevnih izazova. Posebna sfera interesovanja, u kojoj se dodatno usavršavam, je oblast psihosomatike i primena psihoterapijskih metoda i tehnika u tretmanu telesnih simptoma, tegoba i bolesti.
Oblasti specijalnosti:
• Psihosomatika
• Somatizacija
• Anksioznost
• Panični napadi
• Profesionalna orijentacija
+381643940594
julija.vukasinovic@yahoo.com
Novi Sad i online