Nova godina je tradicionalno dobar trenutak za donošenje odluka. Iako možemo da napravimo promenu svakog dana u godini, svi doživljavamo Novu godinu kao završetak nečeg starog i početak novog. Stoga, prirodno je da u tom perodu razmišljamo o promenama i postavljanju novogodišnjih ciljeva.
Pri donošenju novogodišnjih odluka korisno je odvojiti vreme za analizu prethodne godine kako bi znali šta želimo da promenimo. Bez obzira da li želimo da započnemo zdraviji način života, da se bavimo novim hobijem ili provodimo više vremena sa porodicom, Nova godina donosi mnoge mogućnosti za lično usavršavanje.
Međutim, istraživanja pokazuju da će manje od 10% nas zadržati novogodišnje rezolucije više od nekoliko meseci.
Zašto je to tako?
Jedan od razloga koji navodi ljude na brzo odustajanje od donetih odluka je način na koji razmišljamo o svojim ciljevima. Definisanje strategije, pravljenje plana i malih koraka u ostvarivanju postavljenih ciljeva može biti svakome od pomoći da bude dosledan u delovanju i sprečiti odustajanje od planiranog.
Kako održati svoje novogodišnje ciljeve?
Postavljanje malih, dostižnih ciljeva tokom cele godine, umesto jedinstvenog, velikog cilja 1. januara može nam pomoći da postignemo ono čemu težimo.
Podciljevi nam mogu pomoći da postignemo naš konačni cilj. Oni su poput stepenica i omogućavaju nam da napredujemo korak po korak, tako da cilj izgleda dostižno. Zahvaljujući tome možemo da bolje razumemo put kojim moramo da idemo da bismo postigli konačni cilj.
Razbijanje velikih ciljeva na manje delove je korisno jer ćemo ranije videti uspeh i nećemo se osećati preopterećeno. Pored toga, promena će biti manje bolna, sa postepenim napredovanjem.
Glavna greška koju svi pravimo je postavljanje dugoročnih ciljeva ili mnogo ciljeva odjednom što dovodi do frustracije i anksioznosti zbog nepostizanja onoga što želimo. Više o tome zašto naše novogodišnje odluke ostaju neostvarene možete pročitati ovde.
Karakteristike ciljeva
Kada ciljeve posmatramo kao pokretače naše motivacije, bilo bi dobro obratiti pažnju na nekoliko njihovih karakteristika.
Jasnoća i konkretnost ciljeva
Važno je da budu konkretni i jasno definisani. Kada znamo šta je cilj, na putu smo da ga postignemo. Gubitak težine nije dovoljno specifičan cilj, važno je da se pitamo kako ćemo to tačno uraditi.
Merljivost ciljeva
Cilj takođe mora biti merljiv. Nemoguće je znati da li smo postigli novogodišnju odluku ako ne postoji kriterijum po kome ćemo meriti aktivnosti koje radimo na putu ostvarenja cilja.
Lepo je želeti da se fokusiramo na ravnotežu između posla i privatnog života, ali šta to za nas znači? Kako to možemo izmeriti?
Ako ravnoteža između posla i privatnog života znači dvonedeljni odmor sa porodicom svake godine ili čak isključivanje e-pošte tokom vikenda, onda znamo kada se to rešenje postigne. Merljivi ciljevi će nas držati na pravom putu i pomoći nam da ostanemo motivisani.
Ostvarljivost ciljeva
Moraju biti ostvarljivi. Gubitak od 37 kilograma za 6 meseci je ogroman i verovatno će ugušiti našu ranu motivaciju. Cilj treba da bude ambiciozan, ali dostizan jer motivacija raste sa porastom težine cilja. Ipak treba biti obazriv da ne bude suviše teško dostižan, što dovodi do pada motivacije. Održavanje svoje novogodišnje odluke ostvarivom pružiće nam najbolje moguće šanse da je ispunimo. Postizanjem ostvarivih ciljeva povećava se motivacija za postavljanje daljih ciljeva.
Realnost ciljeva
Kod planiranja ciljeva važno je da budu realni. Korisno je postaviti ciljeve koji su nam na dohvat ruke i za koje smo uvereni da ih možemo postići ako uložimo dovoljno truda. Takođe je važno da budu u skladu sa našim životnim vrednostima. Ukoliko je cilj nastao pod uticajem drugih i pritiskom da se nešto promeni, motivacija će kratko trajati i brzo ćemo odustati.
Vremensko ograničenje
Vremenski ograničeni. Većina ljudi zanemaruje da odredi vremenski okvir oko svoje novogodišnje odluke. Vremenski okvir treba da bude konkretan, realan i ostvariv. Ne postavljanje vremenskog okvira oko svog cilja povećava ambivalentnost. Vremensko ograničavanje naše novogodišnje odluke povećava motivaciju.
I kada smo dostigli svoj cilj najteži deo tek nastaje, a vezan je za njegovo održavanje tokom vremena čineći ga delom našeg života. Važno je imati svest o tome da neće uvek sve ići tako lako kako smo mislili, što ne znači da moramo da se prepustimo prvom razočaranju. Veoma je važno da ne krivimo sebe kada ne postignemo cilj, već da čestitamo sebi kada mu se malo približimo, tako će se i naša motivacija povećati.
Zapamtite!
Početak Nove godine može biti odličan trenutak da razmislimo koje promene bismo želeli da napravimo, ili još bolje, koje ciljeve želimo ostvariti u narednoj godini. Ona nudi mogućnost da razmislimo o svom prošlogodišnjem ponašanju i donesemo odluku o promenama. Iako je za velike promene u načinu života potrebno vreme, postavljanje ciljeva može biti motivišuće. Biti svestan svojih ciljeva je početak promene, a svaka prilika koja nas motiviše da ih realizujemo je šansa, bilo da je to Nova godina ili prvi dan ostatka našeg života.
Diplomirala sam na osnovnim studijama pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2003-2009) i stekla zvanje master pedagoga.
Nakon studija upisala sam četvorogodišnji program edukacije iz Sistemske porodične psihoterapije u organizaciji centra za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje (2012-2016). Program je realizovan u skladu sa važećim evropskim standardima. Edukacija je realizovana sa ukupno 1550 sati rada (550 sati teorije, 600 sati kliničke prakse i 400 sati supervizije) .
U okviru Instituta za psihodramu od (2016-2018) iskustveno sam učestvovala u psihodramskoj grupi i ostvarila 251 sat ličnog rada u terapiji i 7 terapijsko edukativnih sati kroz učestvovanje u pihodramskoj radinici na temu “Snovi u grupnoj psihoterapiji različiti pristupi”.
Pored psihoterapijskog rada, imam 10 godina iskustva u vaspitno obrazovnom i savetodavnom radu (predškolske ustanove, srednja i osnovna škola). Posedujem međunarodno priznat sertifikat za Montesori vaspitača i uverenje o savladanoj obuci za primenu testa TIP-1.
Godinu dana sam provela u oblasti pomaganja ugroženim grupama ljudi iz ratom zahvaćenih područja kroz pružanje psihosocijalne podrške deci migrantima, njihovim roditeljima i ženama, pomažući im da razviju veći stepen samopouzdanja i lakše se prilagode izazovnim okolnostima (projekat međunarodne organizacije Save the Children). Prošla sam brojne akreditovane programe stručnog usavršavanja i seminare.
U saradnji sa Udruženjem roditelj radila sam na izradi i realizaciji programa “Škola roditeljstva” u cilju osnaživanja roditeljskih kompetencija i upoznavanje sa novim znanjima i stilovima u vaspitanju.
U okviru Udruženja rast radila sam na izradi i realizaciji višemesečnog programa radionica za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije za decu uzrasta 7-11 godina.
