Verovatno ste se dosad mnogo puta zapitali zašto vaše novogodišnje odluke ostaju samo želje zapisane na papiru, a ne ostvareni ciljevi koji vam donose željene rezultate. Možda niste znali da oko 90% novogodišnjih ciljeva nekad ne bude ispunjeno. Zato hajde da pokušamo da dešifrujemo šta to utiče na tako nisku efikasnost nasuprot velikoj želji.
Da li zaista TO želim?
Čini nam se da je osmislititi cilj jednostavno. Neko želi da završi fakultet, napreduje u poslu, da se više druži, da nađe životnog partnera…ALI, i pored jake želje i naizgled jasnih koraka koje treba preduzeti ne uspeva. Pokušamo jednom, drugi, treći put… doživimo neuspeh i vraćamo se na staro ili ne možemo da održimo promenu. Reč je o ambivalenciji.
Šta hoću da kažem? Kada je čovek siguran i ima nedvosmislenu želju ide lako. Međutim, kada postoje i negativna i pozitivna osećanja onda smo ambivalentni. Prepoznajemo to stanje tako što je osoba zaglavljena između dve suprotnosti koje oseća i koje ne može pomiriti.
Ilustrovaću jednim primerom – mlada žena (32 godine) duži period nije u emotivnoj vezi i navodi da želi da se zaljubi, uda i ostvari kao roditelj. Tokom psihoterapije došli smo do toga da biti sam, nezaljubljen ima za nju i drugo značenje – ako si „single“ i nisi zaljubljen onda ne možeš biti ni ostavljen, napušten…. (Hm, možda i slutite da je njen tata napustio nju i mamu kada je imala 7 godina).
Dakle, biti „single“ njoj označava situaciju u kojoj ne može biti napuštena, povređena i ostavljena. Postavlja se pitanje koja sila je jača – biti sam, ali siguran, ili ljubavna bliskost uz potencijalni rizik da budemo ostavljeni. Dakle, svaki izbor nosi svoje rizike i dobiti.
Iako raznoliki i jedinstveni, razloge za svaku odluku možemo svrstati u dve grupe – želja za razvojem, s jedne strane i samoopstrukcija, s druge strane. Ući u emotivan odnos i stvarati uzajamnost i zajedništvo nosi rizik ali je razvojna potreba, dok sabotiranje sebe u svim mogućnostima da se vežemo i izbegnemo da budemo ostavljeni, jeste potreba da sebe štitimo od izazova i u suštini je nerazvojna. Sve što (ne) radimo ima neki motiv. Ti motivi ne leže samo u očekivanom zadovoljstvu nego i u smanjenju bola.
A kada želim…
„Dragi Deda Mraze!
Napisaću ukratko.
Meni treba novac i da oslabim 10 kg!
„I ja ću biti kratak
Idi da radiš i smanji ždranje!“
Ukoliko želimo da ostvarujemo svoje ciljeve i idemo putem uspeha moramo to platiti odricanjima, trudom i suočavanjem sa sobom. Ako ne prihvatimo ovu logiku, lažemo sebe da je odgovornost za naš život u tuđim rukama (u rukama Deda Mraza….). To ne isključuje činjenicu da mnoge stvari u životu ne zavise od nas, ali način na koji reagujemo na te stvari je uvek naš izbor.
Za početak da li su želja i volja isto? Ne, ali su u tesnoj vezi. Želja je onaj lepi, filmski deo gde sebe zamišljamo u velikoj kancelariji menadžera, u velikoj kući, na plaži u bikiniju… Bez želje smo poput mašine. Volja nas usmerava i našim željama daje zrelost, štiti ih i omogućava da želje opstaju. Bez volje smo nezreli i maštamo.
Npr. želja je kada sebe vidimo u divnoj kancelariji u koju smo se preselili nakon unapređenja. Uz pomoć volje se trudimo, učimo nove veštine na poslu, postižemo targete, pomaže nam da istrpimo i kada nam je, recimo, dosadno da pišemo neki izveštaj…. Volja je naša sposobnost da ulažemo kontinuirane napore u ostvarivanju razvojnih ciljeva.. Volja je ona koja nas usmerava i našim željama daje zrelost, štiti ih i omogućava da želje opstaju. Volja je naša sposobnost da se krećemo ka ciljevima i onda kada nam je teško.
Čovek zrele volje zna da se ne može svaka želja zadovoljiti odmah, ali zna da se izvesna odricanja, koja su u skladu s realnošću, naposletku mogu se isplatiti i doneti veće ispunjenje i sklad ličnosti. U svakodnevnom rečniku volja se često brka s upornošću ili tvrdoglavošću. Kao odrasli, mi imamo tri vrste volje – volju da uradimo ono što hoćemo, volju da sprečimo ono što nećemo i volju da se držimo cilja, tj. da se fokusiramo na ono što zaista želimo. “Ja želim”, odraz je lične moći. Ona nam pomaže da odložimo instant zadovoljstva, da se setimo cilja onda kada smo u krizi i da držimo fokus na uspehu. Ona je odlika uspešnih ljudi.
Master socijalni radnik, specijalista socioterapije i rehabilitacije. Zaposlena u Klinici za psihijatriju poslednjih 19 godina.
Rad sa mladim i odraslim suočenim sa problemima u svakodnevnom funkcionisanju i formiranju i održavanju zdravih odnosa zbog tegoba kao što su depresivnost, anksioznost, perfekcionizam, nepoverenje, nedostatka samopouzdanja… i drugo.
Psihoterapeut OLI metoda koji je integrativan i psihodinamski metod
Psihoterapijski, savetodavni i koučing rad sprovodi sa odraslima, grupama i adolescentima starijim od 15 godina u cilju unapređenja emocionalnih kompetencija.
