Novogodišnja noć na simboličan način predstavlja vremensku raskrsnicu gde se susreću ono što je bilo i ono što će doći. Dok grad u novogodišnjoj noći pleše u ritmu glasne muzike, vatrometa, ukrasa, ali i prošlogodišnjih uspomena, um može postati pozornica za razmišljanje. 

U novogodišnjoj noći, ljudi se uglavnom okupljaju sa porodicom i prijateljima, deleći smeh, ljubav i radost. Atmosfera je ispunjena toplinom, a prisustvo voljenih čini trenutke posebnim. 

S druge strane, novogodišnja noć nosi i dozu melanholije, podsećajući nas na prolaznost vremena i različite događaje koji su se desili u godini koja se završava. Razmišljamo o postignućima, ali i o propuštenim prilikama.

(Ne)raspoloženje u novogodišnjoj noći

Raspoloženje u toku novogodišnje noći može biti iščekujuće, kao da stojimo na pragu nečeg novog i neistraženog. Često se postavljaju novogodišnje odluke, simbolični koraci ka ličnom unapređenju i ostvarivanju snova. Kod nekih ljudi osećaj zajedništva i optimizma stvara vibraciju koja podstiče na pozitivne promene, dok se drugi u masi osmeha osećaju usamljeno.

Imajući sve ovo u vidu, novogodišnja noć za neke ljude može predstavljati pravi koktel različitih isprepletanih emocija koje se smenjuju.

Melanholija novogodišnje noći

U ponoć, kada kazaljke spoje staro i novo, u vazduhu se može osetiti seta kod nekih ljudi. Prolaznost vremena postaje očigledna, a sećanja na trenutke koji su postali prošlost može naterati naš um na lutanje, koliko god želeli da budemo veseli u tom trenutku.

Davanje velikog značaja ovom datumu u društvu nosi sa sobom dozu socijalnog pritiska kod pojedinca i stvara osećaj prekretnice i prelaska u neko novo poglavlje. Svaki prelazak u novo poglavlje praćen je nekim završetkom. I tako, pod nebom ispisanim novogodišnjim željama, nosimo teret „svođenja“ prošlogodišnjih ostvarenih i neostvarenih planova, ispunjenih i neispunjenih zelja, nadanja…

Melanholija kao prilika?

Melanholija novogodišnje noći može biti i prilika za introspekciju, da pogledamo unazad i procenimo put koji smo prešli. To za neke može biti trenutak kada se suočavamo sa izgubljenim snovima dok pod socijalnim pritiskom težimo da budemo veseli i zahvalni. No, istovremeno, to je i prilika da sagledamo sopstvenu snagu, otpornost i sposobnost da iznova gradimo sebe.

Dok zvuk vatrometa bledi i poslednji trzaj kalendara obeležava prelazak u novo poglavlje, melanholija novogodišnje noći može postati osnova za nove početke. Ona nosi u sebi suptilnu poruku da je svaki kraj samo novi početak, da su uspomene mostovi između prošlosti i budućnosti.

Dok koračamo u nepoznato, noseći sa sobom teret prošlih trenutaka, novogodišnja noć nas podseća da smo svi putnici kroz vreme, tkalje svoje sudbine.

Saveti za prijatnu novogodišnju noć

Sledi nekoliko saveta kako da novogodisnju noć provedete osećajući se prijatno:

• Nemojte forsirati sebeda budete veseli za taj datum ukoliko se ne osećate tako, samo jer se to očekuje. Pratite svoje unutrašnje stanje.
• Radite aktivnosti koje Vam prijaju, bilo da je to provod, večera sa porodicom, prijateljima ili uživanje u omiljenom filmu i hrani.
• Ukoliko sumirate dosadašnja postignuća, nemojte biti prestrogi. Postavite u budućnosti realna očekivanja koja su izvodljiva.
• Povežite se sa bliskim ljudima, čije Vam društvo prija i pobuđuje lepa osećanja.
• Dopustite sebi odmor.
• Imajući u vidu da novogodišnja noć može sa sobom nositi razna emocionalna stanja, nemojte potiskivati svoje emocije. Razgovarajte sa bliskim osobama, vodite dnevnik kao način izražavanja osećanja ili razgovarajte sa stručnim licem.

Marija Lazić

Osnovne studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2016. godine na kliničkom smeru. Na istom fakultetu master studije psihologije kliničkog smera završila sam odbranivši master tezu 2019. godine sa ukupnom prosečnom ocenom 9.86 i stekla zvanje master psiholog.

U klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u periodu od maja 2017. do maja 2018. godine obavila sam klinički staž na muškom odeljenju kao i odeljenju za adolescente, gde sam obavljala psihološko testiranje, psihodijagnostiku, eksploraciju ličnosti i savetodavni rad. Nakon obavljenog kliničkog staža, pri Ministarstvu zdravlja položila sam stručni ispit za zdravstvenog saradnika – master psihologa.

Četvorogodišnju edukaciju iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije kod mentora dr Zorice Maric, prof. dr Tatjane Vukosavljević Gvozden i prof. dr sci. med. Borjanke Batinić sam odslušala u periodu od 2015-2019. godine i nosilac sam naprednog sertifikata Instituta Albert Elis, New York.

 

Dugogodišnje iskustvo u savetodavnom radu sa ljudima sa psihijatrijskim poremećajima, ali i mladim ljudima koji imaju teškoće u partnerskim i porodičnim odnosima, teškoće u prevazilaženju stresa na poslu, poremećaje raspoloženja, strahove, problem emocionalne i socijalne povučenosti sticala sam radom u privatnoj praksi kao i u renomiranoj klinici za lečenje bolesti zavisnosti i drugih psihijatrijskih poremećaja i psiholoških problema „Lorijen“.

Pored savetodavnog rada i dijagnostike, bavim se akademsko naučnim radom.