Praznike većina ljudi iščekuje sa nestrpljenjem. Idu slobodni dani i prilika da više vremena provedemo sa porodicom koju najviše volimo. Danima pripremamo poklone, planiramo meni i kako ćemo provoditi vreme zajedno.
Kako se primiče to bajkovito vreme praznika možemo osetiti tenziju ako se budemo pitali: Da li ću stići sve da kupim? Da li će se svima pokloni svideti? Šta ako ne uspe torta, jer treba da napravim još dva specijaliteta? Šta ako naručim savršenu tortu, a ne budu mogli da isporuče kad meni to odgovara? Da li da rezervišemo umesto toga neki organizovani provod za doček? Šta ako je već sve rasprodato?
Kako se oseća osoba koja sebi postavlja ova pitanja?
Teorija kaže anksiozno jer precenjuje mogućnost negativnih ishoda, a potcenjuje svoje kapacitete da se nosi sa izazovnom situacijom. Više o prazničnoj anksioznosti možete pročitati ovde.
Ako napravimo previše ambicioznu listu sa previše zadataka bićemo preplavljeni. Umesto da sami od sebe previše zahtevamo korisnije je da prihvatimo činjenicu da se svaka situacija rešava korak po korak. To znači da prepoznamo šta su ključni poslovi oko organizacije proslave i da od njih krenemo.
Idealno bi bilo da napravimo listu obaveza na kojoj će najznačajniji poslovi biti na vrhu liste, a na kraju najsitniji detalji, pa dokle stignemo. Zapitajte se da li je za Vas korisnije da danas možda uradite dva umesto pet zadataka sa liste, ali da ne budete uznemireni ili previše umorni za praznike.
A šta ćemo sa članovima porodice koje volimo, ali koji nas „izluđuju“?
Možda će svekrva za vreme prazničnog ručka reći: „Sve je sjajno, ali onaj kolač od prošle godine je bio nekako kremastiji.“ To može biti i naš otac ili majka koji će pitati „Kada planiraš više da se ženiš?“ ili „Zašto se viđamo samo za praznike?“
Verovatno bi se svako složio da ovakvi komentari nisu prijatni. Ali kako osećati samo nezadovoljstvo a ne povređenost ili bes kada familija kritikuje kako obavljamo poslove ili naš pristup životu uopšte?
Ako Vas ovakvi komentari pogađaju probajte da situaciju sagledate iz druge perspektive. Ljudi daju različite komentare, ali Vi ipak odlučujete da li ćete se uznemiriti povodom njih. Da li je za Vas korisno da kritike ili primedbe shvatate kao neosporne istine? Nije jednostavno, ali probajte da pristupite na ovaj način, to je moguće uvežbati.
Zapitajte se i da li su ovakve situacije nepodnošljive? Prijatne nisu, ali izvesno je da verovatno možete podneti nekoliko sati u društvu familije koju volite i koja takođe nije savršena i kada neki komentari ili ponašanja nisu ono što želite.
Srećni praznici!
Dipl. psiholog i sertifikovani psihoterapeut
Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završila je četvorogodišnju edukaciju iz racionalno-emotivne i kognitivno-bihejvioralne terapije (REBT) kod mentora dr Zorice Marić, prof. dr Tatjane Vukosavljević-Gvozden, dr sci. med. Borjanke Batinić, doc. dr Nikole Petrovića i doc. Dr Ivane Peruničić Mladenović. (više na www.ukbt.org.rs).
Dvadeset godina je radila u neprofitnim organizacijama kao istraživač i analitičar podataka.
Najviše iskustva ima u radu sa klijentima koji se bore sa anksioznošću i depresijom. Često se ljudi javljaju kada se suoče sa profesionalnim izazovima, iskuse interpersonalne probleme ili im je potrebna podrška u donošenju značajnih životnih odluka. Gotovo uvek u osnovi njihove patnje su nezdrave emocije kao što su bes, povređenost, osećanje krivice, sramota i druge.
