Kako i sama reč kaže, osoba koja veruje u sebe i pouzda se u svoje sposobnosti je samouverena ili samopouzdana. Samopouzdanje kao osećanje rezultira iz uverenja u sopstvene sposobnosti i istrajnost i doživljaj sebe da nešto možemo.
Kada je osoba samopouzdana ona ima pozitivnu definiciju sebe. Da bi ona bila adekvatna mora biti zasnovana na realnoj proceni sebe. Samopouzdana osoba oseća i veruje da može ostvariti cilj koji je sebi postavila. To može biti i važan cilj, koji može biti i težak, izazovan, udaljen.
Ako se zapitate i zamislite kada ste se osećali samouvereno, verovatno biste pomislili na situaciju u kojoj ste ostvarili neki svoj važan cilj. Ta postignuća, iako ne treba da budu baza na osnovu koje se definiše vrednost (čovek vredi kao biće bez obzira na spoljašnja postignuća), mogu da budu veoma nagrađujuća. Takođe, mogu da utiču na to kako se osoba oseća u vezi sa sobom, a naročito po pitanju samopouzdanja.
Kako povećati samopouzdanje?
U podizanju nivoa samopouzdanja može pomoći upravo rad na ostvarivanju nekih ciljeva (kliknite ovde za smernice). Posebno ciljeva koji su važni radi postizanja uspeha u određenim životnim sferama. To mogu biti i ciljevi koji se odnose na ovladavanje situacijama koje ste možda ranije izbegavali.
Na samopouzdanje utiče i sam doživljaj da napredujete na putu ka ostvarivanju ciljeva. Ukoliko ne činite ništa da ostvarite ono što želite, može se desiti da lako skliznete u sumnju u sebe, svoje sposobnosti, pa i u sopstvenu vrednost. Dalje, to može stvoriti začarani krug. Da biste iz njega izašli, potrebno je da, za početak, definišete neki cilj.
Možda će vam u definisanju ciljeva pomoći da se fokusirate na neku određenu životnu oblast u kojoj želite nešto da postignete. To može biti nešto u vezi sa obrazovanjem, karijerom, finansijama, socijalnim odnosima, ličnim razvojem, itd.
Smernice za ostvarivanje ciljeva
Kako bi ciljevi doprineli na pravi način, pokušajte da se vodite sledećim smernicama:
- Dajte sebi vremena da dođete u kontakt sa tim šta su za vas važni ciljevi u različitim oblastima.
- Konkretizujte ciljeve. Neka ciljevi budu jasno definisani i određeni.
- Procena rezultata. Zapitajte se na osnovu čega ćete znati da su ciljevi postignuti.
- Potrebno je da budu dovoljno izazovni kako bi bili motivišući, ali ipak u skladu sa realnom procenom trenutnih resursa i mogućnosti.
- Uvremenjenost ciljeva. Razmislite koji od njih su dugoročni, a koji kratkoročni. Neka ciljevi budu vremenski definisani i podeljeni na manje korake koji vode ka njihovom ostvarenju, pri čemu ćete nagraditi sebe za svaki postignuti korak.
Ove smernice su važne kako bi ciljevi bili realni i dostižni, jer u suprotnom rizikujete da postavite nerealne ciljeve, čije bi neostvarivanje samo učvrstilo nisko samopouzdanje.
Od čega zavisi količina doživljenog samopouzdanja?
Količina doživljenog samopouzdanja koju neko ima zavisi od količine iskustva uspeha koje je ta osoba imala obavljajući neku aktivnost i postižući neke ciljeve. Iskustvo uspeha ne može da se stekne izbegavanjem, već izlaganjem situacijama i delanjem, istrajnošću, kao i učenjem iz prethodnih pokušaja i pogrešaka (zato se, šire gledano, i kaže da je svako iskustvo korisno).
Zbog čega je važno poboljšati samopouzdanje?
S obzirom na to da samopouzdanje utiče na to kako osoba sebe doživljava i da je mnogostruko povezano sa mentalnim i fizičkim zdravljem i sveukupnim kvalitetom života, važno je raditi na poboljšanju samopouzdanja.
Dobra stvar je da je to moguće – samopouzdanje se stiče. To znači da može da se uči, vežba i izgrađuje. Ima više načina, a preuzimanje odgovornosti za postavljanje i ostvarivanje sopstvenih ciljeva je samo jedan od njih.
Uvek imajte na umu da ste dovoljno vredni i da zaslužujete da ostvarite svoje ciljeve.
Osnovne i master studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Tokom master studija usmerila sam se na kurseve iz modula kliničke psihologije i psihoterapije. Istraživanje za master rad sprovela sam iz oblasti psihoterapije. Interesovanje za ovu oblast nastavila sam da unapređujem i nakon završenih studija, kroz četvorogodišnju edukaciju iz integrativne art psihoterapije u okviru Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju u Beogradu. Sertifikovani sam integrativni art psihoterapeut. Posedujem i nacionalni sertifikat za psihoterapiju. Član sam Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju, kao i Saveza društava psihoterapeuta Srbije. Od 2014. godine u kontinuitetu sam aktivan učesnik na kongresima psihoterapeuta Srbije, gde prezentujem svoje radove iz istraživanja i prakse. Neki od tih radova publikovani su u knjizi „Integrativna art psihoterapija u praksi“ 2020. godine.
Radno iskustvo sticala sam u radu sa decom tokom obavljanja pripravničkog staža u obdaništu, a potom i u Centru za informisanje i profesionalno savetovanje u radu sa klijentima različitih uzrasta (učenici osnovnih i srednjih škola, studenti, osobe odraslog doba). Organizovala sam i psihološke radionice sa ciljem osnaživanja klijenata različitih ugroženih kategorija stanovništva (osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposlena lica, korisnici usluga Centra za socijalni rad…).
Imam iskustva u radu sa anksioznim stanjima, zastojima u učenju, problemima u sferi porodičnih i socijalnih odnosa, u pružanju psihološke podrške u procesima tugovanja, prevazilaženju životnih kriza, kao i svakodnevnih izazova. Posebna sfera interesovanja, u kojoj se dodatno usavršavam, je oblast psihosomatike i primena psihoterapijskih metoda i tehnika u tretmanu telesnih simptoma, tegoba i bolesti.
Oblasti specijalnosti:
• Psihosomatika
• Somatizacija
• Anksioznost
• Panični napadi
• Profesionalna orijentacija
+381643940594
julija.vukasinovic@yahoo.com
Novi Sad i online
