Naravno da sam probila nekoliko rokova za pisanje teksta o prokrastinaciji. Poslednji – do kraja prošle nedelje. Danas je ponedeljak, idealan dan za započinjanje aktivnosti (ideja o idealnom vremenu je klasična samoobmana), sedim ispred kompa, a belina dokumenta me optužujuće gleda i nije od pomoći.

Odakle početi? Misli kreću da naviru i da me vode u sto pravaca, prsti kao da postaju paralisani na tastaturi. Krenem, pa stanem, započinjanje već predugo traje i postaje neprijatno. Ustanem od kompa, pa se vratim. „Zašto, dođavola, moram ovo da radim?“ Odjednom se pojavljuje poznati, spasonosni tok misli: „Ne moram ovo sada, očigledno mi ne ide, možda da ostavim za posle, sigurno će mi posle biti lakše“ (još jedna samoobmana).

Po ko zna koji put na ličnom primeru osvešćujem šta je prokrastinacija. I tako ovaj tekst, koji će, u skladu sa onim o čemu govori, biti isporučen sa debelim zakašnjenjem (ali bolje ikad nego nikad, zar ne?) dobija svoje uvodne pasuse.

Nije svako odlaganje disfunkcionalno

Sam termin prokrastinacija je, očekivano, latinskog porekla i bukvalno se može prevesti sa ’za sutra’. Odlaganje obaveza i aktivnosti je uobičajeno ljudsko ponašanje. Da mu ljudi nisu prirodno skloni, postojanje poslovičnog uputstva ’što možeš danas, ne ostavljaj za sutra’ bilo bi suvišno. Zašto odlažemo aktivnosti?

Nije svako odlaganje disfunkcionalno. Nekada je za uspešno obavljanje neke aktivnosti nužno da neke druge aktivnosti budu obavljene. Npr. za donošenje neke odluke nemamo dovoljno informacija, pa je smisleno odložiti odluku dok ne prikupimo potrebne informacije. Disfunkcionalna prokrastinacija je voljno odlaganje obavljanja neke aktivnosti, uprkos svesti o negativnim posledicama ovakvog ponašanja.

Koje aktivnosti odlažemo?

Aktivnosti koje odlažemo mogu se svrstati u dve kategorije koje se međusobno prepliću: svakodnevne obaveze i lični razvoj. Odlaganje obaveza najčešće dugoročno vodi u nelagodu i osećaj da nemamo kontrolu nad svakodnevicom. S druge strane, odlaganje aktivnosti ili odluka koje se tiču lične dobrobiti i napredovanja, u svojoj ekstremnoj formi, mogu dovesti do jakih doživljaja frustracije, paralisanosti ili depresivnog raspoloženja.

Svako odlaganje podrazumeva svesnu odluku da se odlaganju pribegne. Ova odluka može dovesti do privremenog olakšanja. Zašto privremenog? Zbog naše uverenosti da od aktivnosti nismo odustali, već da će ona biti obavljena nekada u budućnosti, kada uslovi budu bolji. (Npr. kada budemo inspirisani, što je slučaj autorke ovog teksta). Nažalost, ovo se najčešće ispostavi kao iluzija iz sledećeg razloga. Verovatnoća da se aktivnost uradi ni sutra ne bude ništa veća nego danas, niti aktivnost sutra postane išta prijatnija.

Zašto odlažemo?

Kratkoročno izbegavanje neprijatnosti je jedan od suštinskih, ali nikako i jedini, motiv za odlaganje. Neki ljudi odlažu jer su (bilo objektivno, bilo na nivou doživljaja) pretrpani obavezama i imaju poteškoće u postavljanju prioriteta. Neki misle da su bespomoćni i da je ulaganje truda uzaludno. Dok su neki pak neprijateljski nastrojeni prema drugima i aktivnosti odlažu ne bi li druge oštetili ili im se osvetili.

Kod pojedinih prokrastinatora, sklonost perfekcionizmu i strah od negativne procene može voditi u odlaganje, jer misle da ono što urade nikada nije ’’dovoljno dobro’’ ili da neće moći da podnesu kritiku. Paradoksalno, često se desi da kritiku ne izbegnu, upravo zbog nepoštovanja datih rokova. Motivi kojima se ljudi rukovode pri donošenju odluke o odlaganju, imaju 4 zajedničke kognitivne, emotivne i bihejvioralne teme: sumnju u sebe, izbegavanje neprijatnosti, osećanje krivice i problematične navike.

Kako rešiti problem prokrastinacije?

Svesnost o tome zašto odlažemo aktivnosti uglavnom nije dovoljna za rešavanje problema, ali može da bude prvi korak u prevladavanju prokrastinacije. Kada identifikujemo primarne motive odluke da neku aktivnost odložimo, možemo da ih držimo pod kontrolom i da odlučimo drugačije. Međutim, iskustvena je činjenica da smo, uprkos svesti o prirodi problema, često skloni različitim diverzijama kako bismo se oduprli izmeni nekorisnih navika, posebno kada su ove navike hronično potkrepljivane tokom života.

Ova samosabotiranja mogu imati formu odmažućih misli (npr, sutra će mi biti lakše da ovo uradim), osećanja (nisam inspirisana) ili se možemo zaokupiti nekom drugom aktivnošću koja služi izbegavanju onoga što treba da radimo u datom trenutku (čistim prozore umesto da napišem tekst).

Prepoznavanjem misli i emocija koje nas navode na odlaganje, odustajanjem od nepomažućih strategija, uz učenje veština upravljanja vremenom, problem sa prokrastinacijom može se uspešno prevladavati.

’Just do it’ je prilično zgodna krilatica i nekada zaista i jeste tako jednostavno. U slučajevima kada je problem odlaganja komplikovaniji, poželjno je potražiti pomoć stručnjaka. (Dokument nije više optužujuće prazan, a sa tačkom na kraju teksta dolazi i olakšanje povodom obavljenog zadatka.)

Danka Konjokrad

Diplomirani psiholog, REBT savetnik, psihoterapeut pod supervizijom.

Diplomirala sam psihologiju 2006. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Gotovo 15 godina se bavim profesionalnom orijentacijom i savetovanjem, psihološkom selekcijom, vođenjem obuka za razvijanje asertivnih veština, upravljanje emocijama, prevladavanje stresa i rešavanje praktičnih problema.

U radu se primarno oslanjam na teoriju racionalno-emotivne bihejvioralne terapije, čija je osnovna ideja da su preplavljujuce, disfunkcionalne emocije i destruktivna ponašanja prevashodno posledica iracionalnih uverenja i apsolutističkih životnih filozofija o nama samima, drugim ljudima i životu uopšte. Terapijskoj promeni vodi uočavanje, preispitivanje i odbacivanje ovih iracionalnih i konstruisanje zdravijih uverenja, koja nas neće ometati u ostvarenju ličnih ciljeva.

Sa klijentima radim pod supervizijom, onlajn ili uživo u Prijepolju.

Kontakt: +381638768207 i dkonjokrad@gmail.com