Spremili ste se za izlazak sa voljenom osobom. Dok čekate da dođe razmišljate kako želite da ovo veče bude posebno za oboje. Čekate deset minuta, a posle dvadeset ste verovatno besni i teško da ostatak večeri možete da se ludo provodite. Adekvatna komunikacija vam nije ni na pameti.
Ovu situaciju možemo posmatrati iz drugog drugog ugla: pokušavate svaki put da sve obavite i stignte u provod sa voljenom osobom, ali po ko zna koji put kasnite. Da li zvuči poznato? Kako tolerisati ovu, ali i veliki broj frustracija koje prate ljubav i partnerstvo?
Konfliktne tendencije i komunikacija
Kao ljudi smo rođeni sa dve konfliktne tendencije: tendencijom da (bespotrebno) uznemiravamo sami sebe svojim mislima i tendencijom da pronalazimo i stvaramo racionalne misli, osećanja i ponašanja.
„Ponovo kasni!“
U slučaju čestog kašnjenja to bi značilo da osećate bes, vičete na partnera, demonstrativno napuštate mesto sastanka. Verovatno vam tada prolazi kroz glavu: »Kako može da kasni! Svako može da isplanira vreme i potrudi se! Potpuno je dezorganizovan/a i pokvaran/a!«
Racionalno viđenje ove situacije bi zvučalo drugačije. Npr. ovako: »Na žalost, moj partner/ka često nema problem da se ponaša na način koji mene uznemirava. Jer to je više puta ponovio/la. Iako je meni lako da isplaniram svoje vreme i stignem svuda bez kašnjenja očigledno je da je njemu/njoj to veoma teško. Ovo jeste mana, ali mnogo toga on/ona rade sjajno i zato nije bezvredna osoba.«
Dakle prvi zadatak je da umesto besa – nezdrave emocije osetimo racionalnu – nezadovoljstvo. Niko nije zadovoljan kada partner/ka kasni, ali zapitajte se da li je to nešto što ne sme da se dešava, da li je užasno i nepodnošljivo? Otvorena komunikacija o sopstvenim osećanjima bez optuživanja je ključna. Razmislite kako Vi možete da promenite svoje ponašanje da bi se unapredio zajednički odnos.
„Opet kasnim…“
Ako ste onaj koji kasni zapitajte se da li Vam kroz glavu prolazi: »Moram sve da obavim pre nego što krenem na sastanak. Imam toliko toga da obavim i pošto će mi on/ona oprostiti, prvo ću obaviti ono što su moji prioriteti. Trebalo bi da imam dovolljno vremena za sve pre sastanka. Potrebna mi je ljubav i naklonost partnera/ke, ali poštovanje njenih/njegovih pravila da dolazim na vreme je prezahtevno i neizvodljivo!«
U ovom slučaju prvi zadatak je preispitivanje uverenja, tj. gde će Vas dovesti uverenje da morate da obavite baš sve što ste naumili pre nego što krenete da se sastanete sa partnerom/kom? Može da se desi da ako se ovako često ponašate na kraju ostanete bez partnera/ke. Dan ima 24 sata, a sat 60 minuta, planirajte obaveze u skladu sa ovom činjenicom!
Da li je tačno da ne možete bez njegove/njene ljubavi? Verovatno biste preživeli, ali ako mislite da je život srećniji i ispunjeniji kada ste uz voljenu osobu i ako u stvari birate da budete u vezi, učinite napor da u njoj i ostanete.
Sledeći korak je komunikacija o tome kako svako od Vas može da doprinese da zajedničko vreme postane prijatnije i zanimljivije.
Problemi su neminovni
Problemi i neslaganja su neminovni u svakom partnerskom odnosu, a psihološke posledice mogu biti nezadovoljstvo u odnosu (zdrava emocionalne reakcije) i poremećaj u odnosu (nezdrave emocionalne reakcije). Nezadovoljstvo povodom problema i neslaganja ne vodi nužno u poremećaj kod para, dok premećaj partnerskog odnosa gotovo utiče na zadovoljstvo kod para.
Dipl. psiholog i sertifikovani psihoterapeut
Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završila je četvorogodišnju edukaciju iz racionalno-emotivne i kognitivno-bihejvioralne terapije (REBT) kod mentora dr Zorice Marić, prof. dr Tatjane Vukosavljević-Gvozden, dr sci. med. Borjanke Batinić, doc. dr Nikole Petrovića i doc. Dr Ivane Peruničić Mladenović. (više na www.ukbt.org.rs).
Dvadeset godina je radila u neprofitnim organizacijama kao istraživač i analitičar podataka.
Najviše iskustva ima u radu sa klijentima koji se bore sa anksioznošću i depresijom. Često se ljudi javljaju kada se suoče sa profesionalnim izazovima, iskuse interpersonalne probleme ili im je potrebna podrška u donošenju značajnih životnih odluka. Gotovo uvek u osnovi njihove patnje su nezdrave emocije kao što su bes, povređenost, osećanje krivice, sramota i druge.
