Motivacija je kao što i ime kaže ono što nas pokreće, ona nam pomaže da postavimo cilj i postignemo ga. Sastavni deo svakog učenja zahteva motivaciju, ona utiče na to koliko će onaj koji uči odustati ili krenuti napred.

Unutrašnja motivacija podrazumeva obavljanje neke aktivnosti isključivo iz radosti dok spoljašnja upotrebu spoljašnjih nagrada ili kazni. Osobe koje su unutrašnje motivisane učestvuju u aktivnosti radi uživanja, učenja ili osećaja postignuća dok spoljašnja motivacija nastaje iz potrebe da budu nagrađeni npr. višom ocenom ili uče da bi izbegli kaznu zbog loše ocene. Spoljašnja motivacija uglavnom dovodi do niskog interesovanja za ono što se uči dok unutrašnja motivacija podstiče veštine kritičkog mišljenja. Nekada je moguće unutrašnju motivaciju negovati i spoljašnjim sredstvima. Učenici mogu da se upuste u zadatak iz razloga povezanih sa spoljašnjom motivacijom, ali kroz proces angažovanja na zadatku i učenja da postanu unutrašnje motivisani i da ga vrednuju. Primeri za to su: medalje za pobednike trke, čokolada za uspešno obavljen zadatak, dodatno vreme za pauzu za pozitivno ponašanje. Međutim kada ovaj proces putem nagrada postane ubičajen, može postati izazovno odvojiti uspeh od pohvale i nagrade, jer učenje biva kontrolisano stimulusom.

Postoje brojne teorije motivacije za učenje. Neki teoretičari ističu veru u sebe, drugi daju prioritet ciljevima koji se postavljaju dok neki ističu da težina zadatka utiče na individualnu motivaciju.

Zašto je motivacija važna?
Motivacija podstiče kreativnost i kritičko mišljenje. U obrazovanju, motivacija pomaže deci i mladima da usmere pažnju na ključni ishod. Motivisani učenici pokazuju ponašanje usmereno ka cilju, preuzimaju inicijativu, pokazuju otpornost, radoznali su i sposobni da organizuju svoj put u učenju. Imaju mnogo veće šanse da ostvare svoj potencijal i postignu uspeh.
Uživanje u procesu učenja je pozitivno povezano sa uspešnim ishodima. Veća postignuća su povezana sa višim samopouzdanjem i efikasnim korišćenjem vremena za učenje, dok negativan stav može nametnuti ograničenja za postignuća. Glavni uticaj visoke motivacije je u tome što daje sposobnost za efikasno biranje i istrajavanje u obradi informacija. Ako je neko motivisan i zainteresovan, onda dolazi do povećanja dubine obrade informacija, pamćenja, sticanja znanja, pažnje i razumevanja.

Kako negovati motivaciju:
Postoje brojni načini za poboljšanje motivacije koji daju pozitivne rezultate. Ovo su neke od tehnika koje možete sami da koristite kako bi ste prevazišli sopstvene barijere u učenju i unapredili ga:
Ispunite neophodne uslove učenja
Pre nego što počnete sa učenjem uredite svoj radni prostor i uklonite sve što nije u vezi sa onim što planirate da učite. Potrudite se da radni prostor učinite privlačnim i oslobodite se svega što može da vas ometa u procesu učenja. Potrudite se da vaše primarne potrebe budu zadovoljene trudite se da budete naspavani, siti, hidrirani kada počnete da učite.
Planirajte učenje
Zapitajte se koje navike učenja vam pomažu da naučite. Razmislite o ranijim procesima učenja koji su išli posebno dobro i onim koji uopšte nisu išli, da bi ste procenili koji faktori pomažu i ometaju vaš napredak.
Razmislite o tome da li više volite da radite u mirnom prostoru sami ili vam javno mesto poput biblioteke ili kafića pomaže da ostanete fokusirani, kao i da li bolje učite kada pregledate svoje beleške sa predavanja ili iz udžbenika. Procenite koja kombinacija faktora može najviše da doprinese da budete produktivni i fokusirani na sebe kako biste mogli da koristite tu strategiju za buduće učenje.
Odredite vreme za početak učenja, to može da bude i 20 minuta. Prioritet dajte najzanimljivijim ili najlakšim zadacima od kojih ćete početi i odredite vreme koliko ćete za početak raditi, a ne brojem zadataka koje ćete naučiti. Učinite proces manje stresnim tako što ćete početi sa malim zadatkom, osećaj postignuća može vam olakšati nastavak učenja.
Razmišljanje o rastu
Pre nego što počnete da učite pokušajte da zapišete nekoliko načina na koje će vam ove informacije biti korisne u budućnosti. Razmišljanje na ovaj način vam može pomoći da vidite vrednost u onome što radite i da započnete zadatak ili temu. Kada uvidimo da ćemo uz naporan rad napredovati uložićemo više truda. Ako odlučimo da nam je cilj samo visoka ocena i ostanemo na tome, verovatno ćemo proučavati samo gradivo koje će biti na testu, a ne nužno i sve ono što bi nam pomoglo da savladamo koncept. Fokus na napretku, a ne na rezultatima može da podstakne motivaciju za učenje.
Jasni ciljevi
Podelite svoje velike ciljeve učenja na male ostvarive i konkretne korake na kojima možete raditi. Na primer: umesto da pokušavate da pročitate celu knjigu, postavite cilj koji je u granicama trenutnih mogućnosti na primer jedno poglavlje.
Postavljanje ciljeva koji su konkretni, relevantni i blagovremeni utiče na poboljšanje motivacije, dok oni koji nisu realno ostvarivi dovode do uverenja da je učenje uzaludno.
Zamislite sebe u budućnosti
Koristite svoje dugoročne ciljeve kao motivaciju za učenje. Zamislite kako bi voleli da vaš život izgleda za 10 godina – da li ste uspešni, imate li karijeru koju volite, a onda zamislite kako ćete stići tamo. Na taj način ćete povezati zadatak koji treba da naučite sa upisom u srednju školu, fakultet, posao kojim želite da se bavite.
Normalizujte borbu
Upoznavanje sa primerima neuspeha koje su poznati pojedinci prevazišli na svom putu ka uspehu može biti motivišuće kada osetite da ste izgubili motivaciju u procesu učenja. Važno je da prihvatimo da je normalno tražiti pomoć i naići na neuspeh i da će se prepreke uvek pojaviti, ali da je važno učiti iz njih, a ne zadržavati se na njima.
Važno je da za njih ne krivite sebe i ne upoređujete se sa drugima. Svako uči i radi drugačije, fokusirajte se na sopstvene potrebe i mogućnosti.
Odgovornost za učenje
Priznanje da ste vi zaduženi za ono što učite nasuprot prebacivanja odgovornost na nastavnike, profesore može vam pomoći da počnete da učite, ali i da održite fokus kada druge smetnje prete da vam odvuku pažnju.
Ne bežite
Izbegavanje učenja može učiniti da se osećate iscrpljeno, često i više nego što bi osećali frustraciju dok obavljate neki zadatak. Razmislite šta može da vam olakša rad. Prirodno je da izbegavate neprijatne poslove i obaveze. Pokušajte da svoje iskustvo učenja učinite što zanimljivijim.
Priznavanje otpora i neprijatnih osećanja može biti od pomoći. Probajte da ih identifikujete. Možete se zapitati šta vas sprečava da počnete: da li ste zabrinuti da nećete dobro obaviti zadatak, da li ne želite da se suočite sa neprijatnosti pa vam je teško da radite stvari koje su teške i dosadne, da li vam je teško da podnesete da napravite grešku što otežava da se suočite sa zadatkom koji ne znate da uradite.
Nagradite sebe kada završite zadatak
Nagrada stvara pozitivne asocijacije. Odredite sebi nagradu srazmernu teškoći koju obavljate.

Lenka Janković

Diplomirala sam na osnovnim studijama pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2003-2009) i stekla zvanje master pedagoga.

Nakon studija upisala sam četvorogodišnji program edukacije iz Sistemske porodične psihoterapije u organizaciji centra za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje (2012-2016). Program je realizovan u skladu sa važećim evropskim standardima. Edukacija je realizovana sa ukupno 1550 sati rada (550 sati teorije, 600 sati kliničke prakse i 400 sati supervizije) .

U okviru Instituta za psihodramu od (2016-2018) iskustveno sam učestvovala u psihodramskoj grupi i ostvarila 251 sat ličnog rada u terapiji i 7 terapijsko edukativnih sati kroz učestvovanje u pihodramskoj radinici na temu “Snovi u grupnoj psihoterapiji različiti pristupi”.

Pored psihoterapijskog rada, imam 10 godina iskustva u vaspitno obrazovnom i savetodavnom radu (predškolske ustanove, srednja i osnovna škola). Posedujem međunarodno priznat sertifikat za Montesori vaspitača i uverenje o savladanoj obuci za primenu testa TIP-1.

Godinu dana sam provela u oblasti pomaganja ugroženim grupama ljudi iz ratom zahvaćenih područja kroz pružanje psihosocijalne podrške deci migrantima, njihovim roditeljima i ženama, pomažući im da razviju veći stepen samopouzdanja i lakše se prilagode izazovnim okolnostima (projekat međunarodne organizacije Save the Children). Prošla sam brojne akreditovane programe stručnog usavršavanja i seminare.

U saradnji sa Udruženjem roditelj radila sam na izradi i realizaciji programa “Škola roditeljstva” u cilju osnaživanja roditeljskih kompetencija i upoznavanje sa novim znanjima i stilovima u vaspitanju.

U okviru Udruženja rast radila sam na izradi i realizaciji višemesečnog programa radionica za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije za decu uzrasta 7-11 godina.