Da li ste ikada imali osećaj da vas neko napada, da ne osećate poštovanje, ili imate potrebu da držite određenu distancu?
Lične granice mogu biti prisutne u različitim kontekstima, kao što su dom, radno mesto ili druženje sa prijateljima. Mogu uključivati lični prostor, verbalnu komunikaciju i fizički kontakt. U svakoj situaciji, pojedinci će verovatno imati lična ograničenja određena kontekstom situacije.
Važno je napomenuti da lične granice mogu postojati bez eksplicitne komunikacije. Svako ima svoje lične granice, bez obzira da li želi da ih izrazi drugima ili ne. Međutim, one su u opasnosti od kršenja ako ih ljudi ne komuniciraju direktno.
Imamo tri vrste ličnih granica:
- Čvrste granice
Ovu vrstu granica karakterišu nefleksibilna pravila koja osoba striktno sprovodi, bez obzira na kontekst ili prava i potrebe drugih. Ljudi sa čvrstim granicama veruju da su njihove vrednosti, način razmišljanja ili potrebe, jedino ispravne i ne ostavljaju prostora drugima, zatvarajući se za promene. Ljudi sa čvrstim granicama izbegavaju intimnost sa drugima i održavaju emocionalno udaljene veze. Postavljaju emocionalnu barijeru koju je teško prevazići, zbog toga imaju tendenciju ka malom broju prijatelja. Čvrste granice im omogućavaju da ljudi poštuju njihove granice i štite ih od neželjenih situacija.Sa druge strane osoba sa izuzetno čvrstim granicama će postati povučena iz odnosa i možda će joj nedostajati mreža socijalne podrške koja bi joj bila oslonac u najtežim vremenima.
- Porozne (popustljive) granice
Osobe sa poroznim granicama, praktično nemaju emocionalne granice ili su izuzetno propustljive. Ništa ne drže za sebe, bez poteškoća pričaju svoje najintimnije probleme, čak i strancima, pa se često na kraju i bespotrebno izlažu. Takođe, oni imaju tendenciju da se previše uključuju u probleme drugih ljudi, do te mere da se može razviti sindrom duboke empatije. Ovo, skoro odsustvo granica, takođe ih čini ranjivim na emotivne manipulacije, zbog čega mogu biti izloženi nepoštovanju, neprestanom povređivanju i iskorišćavanju. Takođe se često osećaju odgovornim za probleme drugih ljudi ili krivim za tuđa osećanja.
Teško im je da kažu „ne“ preteranim zahtevima drugih, pa se na kraju preopterećuju zadacima i obavezama koje im ne odgovaraju.
Osnov poroznih granica su visoka emocionalna reaktivnost i duboka zavisnost od mišljenja drugih. Plašeći se društvenog odbacivanja, ovi ljudi su skloni da se pokoravaju i neprestano popuštaju svoje granice, dozvoljavajući drugima da nametnu svoje potrebe, želje ili tačke gledišta.
- Zdrave granice
Ljudi sa zdravim ličnim granicama imaju tendenciju da osećaju mir. Oni su jasni u vezi sa svojim vrednostima i znaju u kojim slučajevima nisu spremni na kompromis, ali su u stanju da se prilagode okolnostima i po potrebi prošire svoje granice. Svesni su svojih potreba i želja i sposobni su da ih asertivno komuniciraju. To znači da znaju da kažu „ne“ kada su zahtevi preterani, bez osećaja krivice.
Ova vrsta lične granice nam omogućava da razlikujemo svoje emocije, misli i vrednosti od drugih, i pomaže nam da preuzmemo odgovornost za njih, ali nas u isto vreme sprečava da preuzmemo greške drugih. Ljudi sa zdravim granicama uspostavljaju uravnotežene odnose. Ovakve granice potiču od jakog samopoštovanja i velikog poverenja u lične sposobnosti i vrednosti. Samopouzdanje vam takođe omogućava da prepoznate greške i opustite granice ili ih proširite kada je to potrebno.
U idealnom svetu, te zdrave granice treba da primenimo na sve sfere života. Realnost je malo drugačija, pa se često primenjuju različite vrste granica.
Na primer, možemo da imamo krute granice na poslu, ali i da primenjujemo previše porozne granice u porodici ili u odnosu sa partnerom do te mere da zapadnemo u emocionalnu zavisnost. Zato je uvek važno preispitati svoje lične granice!
Lične granice su naša pravila koja uspostavljamo u odnosima. One su neka vrsta zamišljene linije ili štita koji nas odvaja ili štiti od drugih kada pokušavaju da potkopaju naš razum, svesno ili nenamerno. Ova pravila imaju za cilj da signaliziraju naše crvene linije, stvari koje ne želimo da dozvolimo ili zbog kojih se osećamo neprijatno.
Postoji mnogo primera zdravih ličnih granica: ne dozvoljavanje ponižavanja, odlučivanje šta ćemo sa slobodnim vremenom, ostati veran svojim vrednostima ili odbraniti svoju privatnost.
Razmislite i preispitajte svoje granice! 😊
Završila sam četvorogodišnji program edukacije iz sistemske porodične psihoterapije u okviru Asocijacije sistemskih terapeuta. Program je u skladu sa standardima Evropske asocijacije za psihoterapiju I Evropske asocijacije za porodičnu terapiju (European Association for Psychotherapy i European Family Therapy Association- Training Institute Chamber). Kroz 1550 sati kliničke prakse, teorije I metodologije, ličnog rada I supervizije sticala sam teorijska znanja I ovladavala veštinama za psihoterapijsku praksu sa pojedincem, parovima, porodicama I radnim grupama.
Učestvovala u projektu “Podrška psihoterapeuta”, Saveza društava psihoterapeuta Srbije, u pružanju prve psiho-socijalne podrške građanima tokom pandemije COVID-19.
Učestvovala u projektu Saveza Studenata Beograda i Asocijacije sistemskih terapeuta u psihoterapijskom radu sa studentima.
Formalno obrazovanje/Edukacije/seminari/treninzi
FASPER, Fakultet za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju u Beogradu, – Diplomirani specijalni pedagog
AST, Evropski akreditovan trening institut za psihoterapiju – sistemski porodični psihoterapijski savetnik I sistemski porodični psihoterapeut
AST, Evropski akreditovan trening institute za psihoterapiju – psihoterapijska propedevtika
“ Trauma I isceljenje” edukator prof. dr Tatjana Stefanović Stanojević
“ Racionalno emotivna I kognitivno bihejvioralna terapija dece I adolescenata” edukator Dr sci Olja Dukić
“ Kako raditi sa psihosomatskim problemima u psihoterapiji” edukator Milan Damjanac
“ Uvod u lečenje psihoza pomoću transakcione analize” educator Mr. Sci. Ravi Welch
“Etika u psihoterapiji” educator Doc Dr Nikola Petrovic
“Psihoterapija I vrli novi svet” 11.kongres psihoterapeuta Srbije
“Sazrevanje I zrelost” 10.kongres psihoterapeuta Srbije
“Hipohondrija iz različitih perspektiva” Nacionalni seminar
„Effective Communication” , National Democratic Institute for international affairs(NDI)
“Prikaz slučajeva u psihoterapiji I psihološkom savetovanju” II Medjunarodna naučno-praktična konferencija , Akademija za integralnu psihodinamsku psihoterapiju
Prvi nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti – mitovi – istine – izazovi – perspektive, Udruženje psihijatara Srbije
Trening EFT (Emotivno Fokusirana Terapija) u radu sa parovima, ICEEFT sertifikovani trener Kyriaki Polychroni, EFT terapeut i supervizor i Bojan Vukovic EFT, terapeut i supervizor
