Postavljanje granica je neophodno kada je u pitanju mentalno zdravlje. Ono što je veoma važno jeste biti pouzdan i dosledan u tom nastojanju. To naravno ne podrazumeva apsolutnu nepopustljivost već definisanje nadređenog cilja kog obe strane, i roditelji i adolescenti, treba da se pridržavaju. Na taj način stiče se poverenje i pruža sigurnost koja je neophodna u adolescentnom periodu. Kao da se time šalje poruka: imaš svu slobodu u svom postupanju i istraživanju sveta do granica koje smo zajedno postavili, a ja sam tu u svakom trenutku ukoliko su ti pomoć i oslonac potrebni.
Adolescencija – osetljiv i turbulentan period
Adolescencija je turbulentan period koji je praćen brojnim hormonalnim i neuronskim restrukturacijama. Samim tim, adolescentni su veoma ranjivi, hipersenzitivni te može delovati da su njihovi postupci hiroviti, impulsivni, nepromišljeni. Na osnovu toga, može se zaključiti da je nužno razumevanje i podrška od strane roditelja. To bi značilo da i u trenucima burnih svađa i ispada koje možemo razumeti i kao potrebu da se testiraju granice, uloga roditelja bi bila da se potrude koliko god mogu da izneti sadržaj ne shvataju lično, da budu što smireniji i pokušaju da misle o tome što se događa i na kraju vrate izneti sadržaj u prihvatljivom obliku. Na taj način se šalje poruka da razumemo, podržavamo i prihvatamo adolescenta onakvog kakav jeste, sa svim svojim manama i vrlinama i ulivamo neophodno samopouzdanje.
Treba imati na umu da ono što je lekovito jeste kakav odnos gradimo sa adolescentom. Često će roditelji biti uhvaćeni u zamci govoreći sebi da su „to samo tinejdžeri“ stavljajući pod taj tepih svu problematiku ovog burnog doba. Međutim, ono što je tim „tinejdžerima“ potrebno jeste istinska povezanost. Ona se može negovati kroz vreme koje bismo posvetili samo njoj/njemu gde bi odluku o tome šta bismo zajedno mogli da radimo prepustili njima; kroz zajedničku aktivnost; organizovanje vremena provedenog u krugu porodice itd.
Neretko će se javiti potreba roditelja da uspostavi kontrolu što može biti veoma štetno i sprečavati rast i razvoj adolescenta. Briga je razumljiva, međutim, ukoliko je izražena može se doživeti kao nemoć i nerazumevanje što negativno može uticati na izgradnju samopouzdanja adolescenta. Pokušaji uspostavljana kontrole često mogu biti ismejani i time sam neuspeh u toj nameri može podrivati roditeljski autoritet. Pružanje slobode do izvesnih granica ujedno podrazumeva i snošenje odgovornosti za svoje postupke i time adolescent izrasta u zrelu ličnost. Neuspesi u tom nastojanju su mogući i verovatni, ali su takvi postupci praćeni učenjem iz iskustva što je nužno pri normalnom rastu i razvoju.
Razumite i podržite
Moguće da je u ovom periodu odrastanja, sposobnost roditelja da sasluša adolescenta mnogo važnija od udeljivanja nekakvog praktičnog saveta. Ovakva aktivnost je usko povezana sa potrebom za povezanošću ali i autonomijom. Adolescenti teže samostalnosti. Pružanje saveta kako i šta treba da uradi može biti kontraproduktivno. Ono što je dosta korisnije je da ga roditelj uputi kako da reši problem sam tj. da se samostalno suoči sa problemom i pronađe moguće rešenje bez pomoći roditelja. U toj situaciji „saslušati“ se može izjednačiti sa „razumeti i podržati“.
Ponašanje adolescenata nije namerno suprotstavljanje roditeljskom autoritetu. Ono se može shvatiti kao poziv za razumevanje, poziv za izgradnju odnosa, oslonac za ulazak u svet odraslih. Ukoliko roditelj sebi postavi pitanje „Kakvo značenje ima takvo ponašanje u životu adolescenta?“ otvoriće mogućnost mišljenja, podstaći će konstruktivan dijalog i poslaće poruku da se trudi da razume i pruži podršku u tom haotičnom periodu koji nazivamo adolescencija.
Osnovne i master studije završio je na Filozofskom fakultetu Univeziteta u Beogradu i stekao zvanje master klinički psiholog. Neophodno iskustvo u radu sa decom i mladima stekao je tokom stažiranja u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ”Prof. dr Cvetko Brajović”, nakon čega je položio stručni ispit 2018. godine u Ministarstvu zdravlja u Beogradu. Trenutno je na edukaciji iz dečije i adolescentne psihoterapije (psihoanalitičke orijentacije) u okviru Udruženja dečijih i adolescentnih psihoterapeuta Srbije (UDAPS).
U pogledu psihodijagnostičkog rada primenjuje široku bateriju testova sa akcentom na integrativnom pristupu. U svojoj dosadašnjoj psihoterapijskoj praksi usmeren na rad sa decom i adolescentima različitih vidova razvojnih tegoba, emocionalnih problema, problematike u pogledu prilagođavanja kao i savetodavni rad sa roditeljima.
