Knjigu “Razvoj dečjeg mozga” napisali su Danijel Dž. Sigel, neuropsihijatar i Tina Pejn Brajson, stručnjak za roditeljstvo. Knjiga je zasnovana na rezultatima brojnih naučnih istraživanja, a autori kroz mnoštvo primera pružaju različite strategije koje mogu da pomognu i doprinesu zdravijem emocionalnom razvoju dece.
Knjiga pruža korisne alatke koje mogu olakšati roditeljstvo i odnose sa decom učiniti smislenijim. Ideje koje autori nude su odmah primenjive i u tekstovima postoje brojni predlozi za njihovu primenu u zavisnosti od detetovog uzrasta i nivoa razvoja, uz ilustracije koje pomažu da ove koncepte objasnimo deci.
Kako teče razvoj hemisfera mozga kod dece?
Na početku knjige saznajemo da je mozak sačinjen iz mnoštva različitih delova i da svaki ima različitu ulogu. Autori nam objašnjavaju kako teče razvoj hemisfera mozga kod dece i koja je funkcija svake od njih. Leva hemisfera nam pomaže da logično razmišljamo i da organizujemo misli u rečenice, a desna da iskusimo emocije i tumačimo neverbalnu komunikaciju, a tu su takođe i “mozak reptila” koji nam omogućava instinktivne reakcije i brigu za preživljavanje, kao i “mozak sisara” koji je zadužen za veze sa drugim pripadnicima vrste. Cilj je omogućiti svim ovim delovima zajedničko funkcionisanje, odnosno integrisati ih, jer mozak najbolje funkcioniše kada su svi delovi usaglašeni i uravnoteženi.
Tako imamo horizontalnu integraciju, gde leva logička strana dobro sarađuje sa desnom emotivnom. Autori nam objašnjavaju da kod dece desna hemisfera zadužena za emocije preuzima kontrolu nad levom hemisferom koja je zadužena za logiku i red, razumevanje uzroka i posledica i koja se razvija tek nakon 3. godine života.
Da bi došlo do integracije najvažnije je da se roditelji povežu sa detetom emocionalno, desnom stranom mozga podržavajući njegova osećanja, a zatim nakon što dete uspostavi kontrolu mogu da se posvete levom mozgu, problemima koje je dete iznelo i da uvedu disciplinu.
Kako da naučimo decu da govore kroz svoja osećanja?
Autori nas takođe uče kako postići vertikalnu integraciju mozga, objašnjavajući koje su funkcije “gornjeg i donjeg” mozga i kako da kod dece pomognemo aktiviranje “gornjeg” koji je zaslužan za složenije mentalne procese (mišljenje, zamišljanje, planiranje), donošenje odluka, molarnost, empatiju, razumevanje sebe, kontrolu emocija, koji se razvija sve do sredine 20ih godina.
U ovoj knjizi dobijamo odgovore kako da naučimo decu da govore kroz svoja osećanja postavljanjem pitanja i pričanjem priča, da prepoznaju kako se osećaju i zašto, podsećajući ih da su to privremena stanja, a ne ono što ih definiše. Saznajemo koliko je razgovor o traumatskoj situaciji važan, kako on doprinosi aktiviranju leve hemisfere mozga što čini da dete uči da pretoči osećanja u reči, kao i koliko je priča važna za integraciju implicitnih i eksplicitnih sećanja i kako pomoći deci da prolaze kroz svoja traumatska sećanja, a da to ne bude suviše bolno za njih.
Knjiga kao odličan vodič
Ova knjiga odličan je vodič za roditelje ne samo da bi razumeli emotivna stanja kroz koja deca prolaze već i da razumeju šta se dešava sa njihovim mozgom u tim trenucima. Kada shvate kako mozak deteta funkcioniše moći će efikasnije da odgovore na svakodnevne izazove i da tenutke u kojima imaju osećaj da je sve van kontrole iskoriste kao priliku za napredovanje.
Iz knjige: “Umesto da ignorišete detetove snažne emocije ili ga odvlačite od problema, možete hraniti čitav dečiji mozak, hodati sa detetom kroz sve ove izazove, ostati prisutni, ojačati vezu između vas i pomoći detetu da se oseti primećeno, slušano i voljeno”.
Diplomirala sam na osnovnim studijama pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2003-2009) i stekla zvanje master pedagoga.
Nakon studija upisala sam četvorogodišnji program edukacije iz Sistemske porodične psihoterapije u organizaciji centra za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje (2012-2016). Program je realizovan u skladu sa važećim evropskim standardima. Edukacija je realizovana sa ukupno 1550 sati rada (550 sati teorije, 600 sati kliničke prakse i 400 sati supervizije) .
U okviru Instituta za psihodramu od (2016-2018) iskustveno sam učestvovala u psihodramskoj grupi i ostvarila 251 sat ličnog rada u terapiji i 7 terapijsko edukativnih sati kroz učestvovanje u pihodramskoj radinici na temu “Snovi u grupnoj psihoterapiji različiti pristupi”.
Pored psihoterapijskog rada, imam 10 godina iskustva u vaspitno obrazovnom i savetodavnom radu (predškolske ustanove, srednja i osnovna škola). Posedujem međunarodno priznat sertifikat za Montesori vaspitača i uverenje o savladanoj obuci za primenu testa TIP-1.
Godinu dana sam provela u oblasti pomaganja ugroženim grupama ljudi iz ratom zahvaćenih područja kroz pružanje psihosocijalne podrške deci migrantima, njihovim roditeljima i ženama, pomažući im da razviju veći stepen samopouzdanja i lakše se prilagode izazovnim okolnostima (projekat međunarodne organizacije Save the Children). Prošla sam brojne akreditovane programe stručnog usavršavanja i seminare.
U saradnji sa Udruženjem roditelj radila sam na izradi i realizaciji programa “Škola roditeljstva” u cilju osnaživanja roditeljskih kompetencija i upoznavanje sa novim znanjima i stilovima u vaspitanju.
U okviru Udruženja rast radila sam na izradi i realizaciji višemesečnog programa radionica za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije za decu uzrasta 7-11 godina.
https://www.youtube.com/watch?v=Rw-0pCZSmnQ ZDRAVLJE I SPORT – RANI RAZVOJ DJEČIJEG MOZGA 2015 https://www.youtube.com/watch?v=3uzMC_Lr8bg
ZDRAVLJE I SPORT – UTICAJ DIGITALNIH TEHNOLOGIJA NA DJECU I OMLADINU 2015.