Uveliko smo u za mnoge od nas omiljenom godišnjem dobu, periodu godine za koji je sinonim godišnji odmor. Dugo priželjkivana prilika da ostavimo bar na kratko užurban tempo života i posvetimo se omiljenim aktivnostima.

Godišnji odmor je efikasan način za opuštanje i regeneraciju a poznato je koliko to ima blagotvorne efekte i na naše telo i na psihu. Pokazalo se čak da ljudi postaju podložniji bolestima kada godinama ne idu na odmor. Naravno, nisu svi u mogućnosti da putuju na more ili odu na planinu jer im nedostaje vremena ili novca. Opuštanje se može postići i kod kuće pod uslovom da su svi stresori iz svakodnevice gurnuti u stranu. Za to je potrebna doza samodiscipline, da odolite iskušenju da na primer završite neki posao. Isto tako je neophodno svesno organizovati neke opuštajuće aktivnosti i osmisliti neke jednodnevne izlete. Kako većini nas to ne polazi baš za rukom, odlazak na drugu lokaciju je i dalje najbolja opcija.

Šta je našoj psihi zaista potrebno da se oporavi?

Čak i kada ste zamenili radni sto za plažu, opuštanje nije zagarantovano. Intruzivne misli mogu i dalje da se vrte oko problema. Šef kome niste postavili jasne granice može smatrati normalnim da vas zove i ometa vaše slobodno vreme, partner može imati potpuno drugačije zamisli o načinu provođenja vremena od vas….

Ako vam i pođe za rukom da sve ove zamke izbegnete, potrebno je više od opuštanja da biste se osveženi vratili sa odmora. Dok početna relaksacija samo opisuje smanjenu aktivnost, istinski oporavak ima jako pozitivne efekte na telo i psihu – hormoni stresa kao što su kortizol i adrenalin se smanjuju, krvni pritisak se spušta, mišićna napetost se smanjuje a san se poboljšava. Da bi ovi efekti bili mogući neophodan je jedan bitan preduslov – mogućnost isključivanja od svega što može biti prepreka za potpuno prepuštanje trenutku bivstvovanja u ovde i sada.

Neki bitni aspekti koji doprinose oporavku:

• Bliski, lični susreti sa drugim ljudima značajno doprinose opuštanju i osećaju zadovoljstva na odmoru – vreme uz prave prijatelje, porodicu i partnera je dragoceni generator radosti. Zajednička iskustva povezuju i obezbeđuju opuštajući odmor. Fizička bliskost sa emotivnim partnerom posredstvom lučenja oksitocina blagotvorno deluje na ceo organizam.
• Fizička aktivnost – u zavisnosti od vaših preferencija možete upražnjavati rekreativne aktivnosti na vodi, otići na turu planinarenja, pešačenja po prirodi, voženja bicikla…možete isprobati i nešto potpuno novo i izazovno. Bitno je da znate da aktivnosti koje nas potvrđuju i daju osećaj kompetentnosti izazivaju u nama osećaj ponosa i zadovoljstva. Možda neku od tih aktivnosti usvojimo kao redovnu i nastavimo da je praktikujemo i po povrtku kući jer dobro je poznato da svako ko redovno uživa u prirodi ima benefite stabilnog kardiovaskularnog sistema, niže nivoe hormona stresa i kvalitetniji san.

Brojne studije pokazale su da sama dužina trajanja putovanja nije presudna za pozitivne efekte, već njegov kvalitet, ali su svakako uočjlivi maksimalni učinci oporavka posle sedam do deset dana. Na žalost, blagodeti ovog oporavka traju otprilike tri nedelje nakon povratka sa odmora a onda se vraćate na uobičajen nivo stresa kao i pre. Zato naučnici savetuju da je bolje ići na češće kraće odmore nego jednom godišnje na duže putovanje.

Optimizacija efekta opuštanja

Da bi se blagotvorni efekti odmora produžili što je duže moguće preporučuje se da dani nakon povratka sa odmora budu bez stresa. Zato je dobro da se vreme tako isplanira da se ne vraćamo u kancelariju i brojne obaveze odmah po povratku kući, već da u idealnom slučaju uživamo par dana u svom uredno sređenom stanu pre putovanja. Bilo bi dobro uobičajene obaveze uvoditi postupno kako bi bili u prilici da se adaptiramo na „povratak u realnost“.

Redovni odmori imaju i svoje dugoročne posledice – uspomene koje nam i godinama kasnije mogu izazivati prijatna osećanja.

Branka Stefanović Karadžić

Diplomirani psiholog, sertifikovani sistemski porodični psihoterapeut.

Svoje znanje i veštine usavršavala kroz brojne edukacije među kojima su i obuka iz kognitivno-bihejvioralne terapije u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju u Beogradu i O.L.I. psihodinamski trening razvojnih veština.

Oblast posebnog interesovanja: komunikacija i motivacija.
Učesnik projekta „Podrška psihoterapeuta“ Saveza društava psihoterapeuta Srbije u cilju pružanja psiho-socijalne podrške gradjanima tokom pandemije COVID-19.
Učesnik projekta Saveza studenata Beograda i Asocijacije sistemskih terapeuta Srbije u psihoterapijskom radu sa studentima.

Radi individualne tretmane, sa parovima, porodicama i grupama, samostalno i koterapijski.