Genetička istraživanja pokazuju da čovek i banana imaju barem 60% istih gena, a čovek i čovekoliki majmun (ili smo mi majmunoliki ljudi) i 90%. Svi ljudi su, u evolutivnom smislu, 99,9% slični. Preostalih 0,1% različitih gena osnov su ljudske evolucije – kombinovanje različitih gena vodi boljoj adaptaciji na zahteve sredine, a tako i preživljavanju i razvoju vrste. U zajednicama koje se ne mešaju sa drugima dolazi do degeneracije i propadanja. Genetske razlike među ljudima se manifestuju kroz različite fizičke (neko će biti visok, a neko nizak, crn, žut ili beo, sa tamnim ili svetlim očima, resice na ušima će kod nekih ljudi biti spojene, a kod nekih odvojene) i psihološke karakteristike (tipovi temperamenta i osobine ličnosti), i pored socio-kulturnih determinanti, deo su onoga što se naziva ličnim identitetom osobe, odnosno svešću da smo na neki način odvojeni od drugih. Dok se na istoku, i pored prepoznavanja individualnih razlika, akcenat stavlja na ovih 99% istosti, odnosno na zajedništvo (po principu ’’svi smo mi braća i sestre’’), u zapadnjačkim kulturama se neguje duh individualizma, odnosno, prednost se daje onom malom procentu karakteristika koji nas (da li suštinski?), čini drugačijim od drugih.
Ako niste strastveni navijač, verovatno nećete razumeti silinu rivaliteta između, recimo, Zvezde i Partizana, Hajduka i Dinama, Rome i Lacija, River Plate i Boka Juniorsa ili Arsenala i Čelzija, kao ni pasionirano neprijateljstvo, koje se u ekstremnim oblicima ispoljava kao mržnja, između njihovih navijača. Neće Vam biti jasno u čemu se navijači suprotstavljenih klubova razlikuju, a posebno oni ekstremni, sem u različitim bojama dresova, a ko bi normalan zbog različite odeće nekog tukao ili ubio, zar ne? Međuetnički sukobi između nacija koje se minimalno razlikuju još su tragičniji primer pojave koju je Sigmund Frojd nazvao narcizmom malih razlika.
Vratimo li se na podatke iznete na početku teksta, čoveka koji bi objavio rat banani ili poželeo da istrebi bananski rod, verovatno bismo proglasili umobolnim, ili, u najboljem slučaju, zanimljivim, u zavisnosti od toga koliko smo otvoreni za različite manifestacije ljudskosti. U svakom slučaju, ta bi objava rata bila povod za čuđenje i zapitanost šta nije u redu sa čovekom koji mrzi banane. Međuljudske i međuetničke sukobe, pak, prihvatamo sa mnogo manje čuđenja i zapitanosti, za njih gajimo mnogo više razumevanja – rat između u svakom smislu bliskih zajednica pojava je koju smatramo uobičajenom, možda tužnom, možda tragičnom, neki među nama joj se i raduju, ali se srazmerno mali broj ljudi takvim sukobima čudi, kao što bi ih začudio mrzitelj banana, iako se svaki od međuljudskih sukoba može svesti na razlike koje se metaforički mogu predstaviti kao drugačija boja dresa, što je meni mnogo čudnije i mnogo manje smisleno od istrebljivača banana.
Diplomirani psiholog, REBT savetnik, psihoterapeut pod supervizijom.
Diplomirala sam psihologiju 2006. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Gotovo 15 godina se bavim profesionalnom orijentacijom i savetovanjem, psihološkom selekcijom, vođenjem obuka za razvijanje asertivnih veština, upravljanje emocijama, prevladavanje stresa i rešavanje praktičnih problema.
U radu se primarno oslanjam na teoriju racionalno-emotivne bihejvioralne terapije, čija je osnovna ideja da su preplavljujuce, disfunkcionalne emocije i destruktivna ponašanja prevashodno posledica iracionalnih uverenja i apsolutističkih životnih filozofija o nama samima, drugim ljudima i životu uopšte. Terapijskoj promeni vodi uočavanje, preispitivanje i odbacivanje ovih iracionalnih i konstruisanje zdravijih uverenja, koja nas neće ometati u ostvarenju ličnih ciljeva.
Sa klijentima radim pod supervizijom, onlajn ili uživo u Prijepolju.
Kontakt: +381638768207 i dkonjokrad@gmail.com
