„Zdrav ego“ može biti dobra stvar. Neka istraživanja su pokazala da su ljudi koji imaju u određenoj meri uzvišen pogled na sebe mentalno čvršći, manje su pod stresom i manje su izloženi riziku od depresije. Međutim, na narcizam možemo gledati kao na spektar. S jedne strane spektra postoje ljudi kojima je potreban sporadični kompliment, što je svojstveno skoro svakom čoveku. Sa druge, mračnije strane, narcizam može zaći u patološku teritoriju. Narcizam ne znači ljubav prema sebi. Ispravnije je reći da su ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti zaljubljeni u idealizovanu, ulepšanu sliku o sebi. Mnogi ljudi se mogu povremeno osećati narcisoidno ali to ne podrazumeva narcistički poremećaj ličnosti. Kada pomislite na narcisa, možda će vam na pamet pasti određeni ljudi koje poznajete. To može biti momak u teretani koji je više zabrinut oko toga kako mu mišići izgledaju u ogledalu dok vežba nego kako vežba. Ali nekada narcizam nije tako transparentan. Postoje više tipova narcisa. Prikriveni narcis (ili ranjivi narcis). Ovaj tip narcisa predstavlja suprotnost stereotipnom tipu, tako da umesto da žude za svetlom reflektora i stalnim divljenjem, prikriveni narcisi imaju tendenciju da budu stidljivi, povučeni, preosetljivi na to kako ih drugi doživljavaju i hronično zavidni. Često misle da su njihov bol ili patnja u većoj meri prisutni nego kod drugih ljudi a mogu misliti o svom izgledu veoma pogrdno, verujući da su najružnija osoba u prostoriji. Cerebralni (mentalni) narcis. Osećaj sopstvene važnosti crpe iz svog intelekta, verujući da su pametniji od svih ostalih. Somatski (telesni) narcis. Oni imaju tendenciju da budu opsednuti svojim fizičkim izgledom, lepotom, težinom i skloni su da analiziraju i kritikuju druge na osnovu njihovog izgleda. Duhovni narcis. Oni prenaglašavaju svoj nivo duhovnosti ili bliskosti s Bogom i smatraju se uzvišenim u odnosu na druge zbog njihove duhovnosti.

Devet najčešćih osobina narcističkog poremećaja ličnosti uključuju:
-Prenaglašen doživljaj sopstvene važnosti. Duboko u sebi, ljudi koji imaju narcistički poremećaj ličnosti osećaju se kao da su najbolji, najuspešniji i kompetentni u bilo kojoj situaciji.
-Potrebno im je stalno divljenje. Njihovo samopoštovanje je poput balona bez čvora, koji zahteva stalnu pažnju, odobravanja i priznanja da bi taj “balon” ostao stalno naduvan. Bez obzira koliko ljubavi dobijaju i koliko im se ljudi vam se dive u raznim domenima čini se da nikad nije dovoljno.
-Očekuju poseban tretman. Osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti smatraju da šta god požele, veruju da to i zaslužuju jer se osećaju superiornijim od svih oko sebe, a od ljudi iz okoline očekuju da se povinuju tome i čine im brojne usluge.

-Preuveličavaju svoja dostignuća i talente koje poseduju. Nemaju problema da ulepšaju činjenice ili čak da direktno lažu o svom životu i iskustvima, ne bi li zadivili druge.

-Negativno reaguju na kritike. Iako žude za kontrolom i preuzimaju zasluge kada stvari idu dobro, brzo okrivljuju druge kad god situacija ne ide po planu. Izuzetno im je teško da prihvate kritiku ili priznaju greške jer smatraju da je uvek neko drugi kriv, a ne oni.

-Zaokupljeni su fantazijama o moći, uspehu i lepoti. Skloni su da veruju u preuveličane i nerealne predstave o svom uspehu, odnosima sa drugima, o tome koliko dobro izgledaju da bi se osećali posebno i kao da drže sve pod kontrolom. Sve što ugrožava njihovu fantaziju o tome da su najbolji se na neki način racionalizuje ili potpuno ignoriše. Takođe žele da im drugi ljudi zavide, a osećaju zavist prema ljudima koji imaju ono što oni žele.

-Osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti su sklone da iskorišćavaju druge ljude. Da bi postigli svoje ciljeve koriste druge, bilo zlonamerno ili nesvesno. Ljudi sa ovim poremećajem ličnosti nemaju sposobnost da prepoznaju potrebe i osećanja drugih. Veoma su osetljivi na to kako se ljudi ophode prema njima i preosetljivi su kad su u pitanju njihove potrebe i osećanja, ali s druge strane, teško se stavljaju u kožu drugih ljudi i teško saosećaju sa njihovim potrebama i osećanjima.
-Nekada osobe koje imaju narcistički poremećaj ličnosti imaju tendenciju da omalovažavaju druge ili čak maltretiraju druge ljude jer se tako osećaju moćno i veliko.
-Ponašaju se se arogantno. Osećaju se superiornim u odnosu na druge i ponašaju kao da imaju posebna prava. Često insistiraju na tome da imaju sve najbolje – najbolji automobil, kancelariju, odeću pri tome gledajući sa visine na ljude koje doživljavaju kao „inferiorne“.

Narcistički poremećaj ličnosti može delovati kao “paradoks”. Ljudi sa ovim poremećajem mogu da deluju superiorno i samopouzdano ali to samopouzdanje zna biti krhko i oni često mogu da se bore sa niskim samopoštovanjem koje zavisi od validacije koju dobijaju od drugih ljudi. Narcistički poremećaj ličnosti predstavlja teškoću i osobi koja živi sa poremećajem i onima oko njih. Njihovo ponašanje može otežati život i njima samima i osobama iz okruženja. Tretman narcističkog poremećaja ličnosti može biti izazovan jer ljudi sa ovim stanjem doživljavaju sebe superiorno i zauzimaju odbrambeni stav što im otežava da prepoznaju svoje probleme i prihvate svoju ranjivost. Promena nije laka ali je moguća. Psihoterapija može pomoći ljudima sa narcističkim poremećajem ličnosti da nauče da se odnose prema sebi i drugima na saosećajniji način. Glavni cilj u radu sa ovim osobama jeste da nauče da tolerišu kritiku i razviju frustracionu toleranciju na neuspehe i da se na zdrav način odnose prema svojim snagama i potencijalima. Istražujući svoju prošlost i iskustva klijent zajedno sa terapeutom uči kako da se bolje odnosi prema drugima kako bi njegovi odnosi postali prijatniji i intimniji. Razvijanje pozitivnih interakcija sa članovima porodice, prijateljima i kolegama može značajno poboljšati kvalitet života osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti. Klijent u terapijskom procesu stiče sposobnost da razume i upravlja svojim osećanjima koja nekad kod narcističkog poremećaja ličnosti znaju biti promenljiva. Klijent stiče veštine kako da izgradi zdraviju i balansiraniju sliku o sebi. U terapijskom procesu klijent uči da izgradi stabilno samopozdanje, koje nije tako lako sklono promenama u zavisnosti od neuspeha i kritika od strane drugih. Zajedno sa terapeutom klijent istražuje i sagledava sopstvene vrednosti, ciljeve i želje i formira ih na taj način da budu uravnoteženi i ostvarivi. Podrška porodici čiji član ima narcistički poremećaj ličnosti je takođe značajna i usmerena je ka postavljanju adekvatnih ličnih granica od strane članova porodice kao i zauzimanju za svoje potrebe.

Marija Lazić

Osnovne studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2016. godine na kliničkom smeru. Na istom fakultetu master studije psihologije kliničkog smera završila sam odbranivši master tezu 2019. godine sa ukupnom prosečnom ocenom 9.86 i stekla zvanje master psiholog.

U klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u periodu od maja 2017. do maja 2018. godine obavila sam klinički staž na muškom odeljenju kao i odeljenju za adolescente, gde sam obavljala psihološko testiranje, psihodijagnostiku, eksploraciju ličnosti i savetodavni rad. Nakon obavljenog kliničkog staža, pri Ministarstvu zdravlja položila sam stručni ispit za zdravstvenog saradnika – master psihologa.

Četvorogodišnju edukaciju iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije kod mentora dr Zorice Maric, prof. dr Tatjane Vukosavljević Gvozden i prof. dr sci. med. Borjanke Batinić sam odslušala u periodu od 2015-2019. godine i nosilac sam naprednog sertifikata Instituta Albert Elis, New York.

 

Dugogodišnje iskustvo u savetodavnom radu sa ljudima sa psihijatrijskim poremećajima, ali i mladim ljudima koji imaju teškoće u partnerskim i porodičnim odnosima, teškoće u prevazilaženju stresa na poslu, poremećaje raspoloženja, strahove, problem emocionalne i socijalne povučenosti sticala sam radom u privatnoj praksi kao i u renomiranoj klinici za lečenje bolesti zavisnosti i drugih psihijatrijskih poremećaja i psiholoških problema „Lorijen“.

Pored savetodavnog rada i dijagnostike, bavim se akademsko naučnim radom.