U poslednje vreme često možemo da čujemo da se za nekog kaže da je narcisoidan/narcis/da ima narcisoidni poremećaj ličnosti, a da li znate šta to zapravo predstavlja? Da li to podrazumeva opis osobe koja je samo zaljubljena u sebe, ljubi svoj odraz u ogledalu, kako laici tvrde ili se ispod površine, ipak, krije nešto mnogo dublje? Saznajte u delu teksta koji sledi.
Pre svega, treba napraviti razliku između onoga što istraživači nazivaju zdravim odnosno funkcionalnim narcizmom i patološkim narcizmom.
Funkcionalni, zdravi narcizam se odnosi na postojanje nekih narcističkih osobina kao što je, recimo, uveličana slika o sebi, međutim one osobi ne predstavljaju smetnju. Doza zdravog narcizma je potrebna svakoj individui za skladno funkcionisanje selfa, postizanje uspeha, održavanje interpersonalnih odnosa, tj. održavanje mentalnog zdravlja uopšteno.
Problem nastaje kada se kod osobe jave oni simptomi koji zadovoljavaju kriterijume DSM klasifikacije NPL-a (narcisoidnog poremećaja ličnosti) i tada govorimo o patološkom narcizmu.
Karakteristike su sledeće:
- grandiozni osećaj vlastite važnosti
- zaokupljenost fantazijama o neograničenom uspehu, moći, briljantnosti, lepoti ili idealnoj ljubavi
- verovanje u vlastitu posebnost i jedinstvenost koju mogu razumeti samo drugi posebni ljudi ili oni visokog društvenog statusa
- potreba za preteranim divljenjem
- nerazumna očekivanja za posebnim tretmanom, te očekivanja da bi se ostali trebali podrediti njegovim željama
- iskorišćavanje drugih radi postizanja vlastitih ciljeva
- nedostatak empatije, tj. nemogućnost prepoznavanja osećaja i potreba drugih ljudi
- zavist ili uverenje da im drugi zavide
- arogantno, umišljeno ponašanje i stav.
Život sa narcisoidnim osobama predstavlja veliki izazov. To može biti član naše porodice, neki od prijatelja, poslovni partner ili suprug/a. To su veoma destruktivni odnosi u kojima žrtva manipulacije počinje da menja sliku o sebi i o svetu. Narcisoidne osobe najčešće privlače empate jer su empate upravo njihova suprotnost i mogu da „iscrpe“ ono što im je potrebno, poput razumevanja, saosećanja i slično.
Jako je važno da naučimo kako da postavimo granice, jer će narcis iskoristiti svaku priliku da ih testira. Takođe, važno je i da se edukujemo, kako ne bismo upadali u začarani krug toksičnih odnosa i kako bi vratili kontrolu nad svojim životima, umesto da kontrolišu nas.
Završila sam studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Nikšiću.
Prethodnih godina upoznavala sam se sa načinom na koji funkcioniše inkluzivno obrazovanje u Osnovnim školama i organizacijom kreativnih radionica u integrisanoj nastavi, kao i uočavanjem darovitih učenika i podsticanjem razvoja njihovih sposobnosti u okviru različitih radionica, treninga, obuka i slično. Bavim se temama koje se tiču aktivizma mladih u mnogim oblastima društvenog djelovanja. Imam iskustva sa radom na bolničkom odjeljenju psihijatrije, gdje sam postala kvalifikovana za izvođenje raznih psiholoških procjena, testova intelektualnih sposobnosti, ličnosti, motiva, poremećaja i slično.
