Termini skript i drajver su pojmovi koji se u transakcionoj analizi koriste da bi se opisalo tipično ponašanje kod ljudi, koje se ponavlja u raznim životnim situacijama iako nekada ne prestavlja dobro rešenje za datu situaciju. Drajver je najčešće nesvesna i vrlo jaka motivacija koja rukovodi našim ponašanjem.
Zašto ljudi to čine? Zašto ih nešto „nesvesno goni“ da se baš tako ponašaju u određenoj situaciji a i sami ponekad uvide da to baš nije najbolje za njih? Zašto se osećamo frustrirano ako ne možemo da uradimo nešto baš onako kao što smo “zacrtali”? To su pitanja na koja se može odgovoriti prepoznavanjem vlastitih drajvera.
Kao izgleda drajversko ponašanje pokušaću da pojednostavljeno objasnim kroz prikaz nekih tipičnih ponašanja ljudi na godišnjem odmoru.
Osoba koja ima dominantni drajver „radi naporno“ kada ode na godišnji odmor tražiće način da obavlja različite “radne” aktivnosti. Biće neko ko će se verovatno postaviti svojoj porodici, partneru ili s kim već putuje, kao organizator različitih aktivnosti tokom odmora. Na primer, rezervisaće u agencijama dodatne ture za obilaske susednih mesta ili će ih sama smišljati. Vredno će beležiti svojim fotoaparatom mesta koja se obilaze i objavljivati na društvenim mrežama da bi i druge obavestili o tim destinacijama. Ukratko, ponašaće se slično turističkom vodiču a ne osobi koja je uplatila sebi odmor. „Ne raditi“ je teško i frustrirajuće stanje za ove osobe jer one doživljaj lične vrednosti crpe iz toga što rade naporno. Ako se pronalazite u ovoj priči na sledećem odmoru dajte sebi dozvolu da ne radite ništa. Da se naprimer uvalite u ležaljku zagledani u daljinu. To je sasvim legitimno, dozvoljeno i poželjno za Vas dok ste na odmoru.
Slično njima, osobe kojima je dominantni drajver „požuri“, imaće potrebu da neke aktivnosti tokom odmora urade što pre jer dok to ne završe neće moći da se odmaraju. Oni će verovatno biti prvi na plaži da zauzmu ležaljku na vreme, brinuće se da li će stići na doručak na vreme, a ako idu na neki organizovani izlet više puta u toku dana će proveravati vreme polaska i usput opominjati one sa kojima putuje da se spreme na vreme. Tokom izleta isti će verovatno biti među prvima u grupi turista koji obilaze znamenitosti, stalno fokusirani na ono što im još predstoji, a ne na ono što upravo gledaju. Ljudi kod kojih dominira ovaj drajver treba da sebi daju dozvolu, bar da dok su na odmoru, da sve što rade rade polako, da im u fokusu bude “ovde i sada”, da ne razmišljaju puno o onome što sledi.
Osobe koje imaju dominantni drajver „ugodi drugom“, verovatno će i svoje vreme tokom odmora podrediti potrebama porodice ili partnera. Oni će biti ti koji trče za decom u Aqua parku iako bi najradije ležali na nekoj mirnoj maloj plaži u hladovini. Oni često imaju i problem da prepoznaju i izraze sopstvenu želju. Njihov moto je da su oni dobri i vredni kao osoba dok god su dobri drugim ljudima oko sebe, dok ih “usrećuju”. Dozvolu koju sebi treba da daju da bi se zaista odmorili je da ugode i sebi. Da nauče da prepoznaju šta je to što je prijatno za njih i da učine to bez griže savesti da će time učiniti nešto nažao drugima. Svako ima pravo na odmor i pravo da ugodi sebi. Oni koji ih zaista vole i poštuju biće zadovoljni i ako su oni zadovoljni.
Osobe kod kojih dominira drajver „ugodi meni” će se naravno i na odmoru ponašati u skladu sa svojim dominantnim drajverom. “Proklestvo”ovih osoba se sastoji u tome što svako neslaganje sa drugom osobom doživljavaju kao uvredu, kao omalovažavanje nje kao osobe. Tako, na primer, ako je partner ove osobe, koja ima dominantno drajver “ugodi meni”, odlučio da po podne provede u kafiću u gradu a ne na plaži kako je ona želela, ovakav postupak će doživeti kao znak neprijateljstva. Prihvatanje jednostavne činjenice da je partner recimo prethodnog dana izgoreo pa zato ne želi to popodne bude na plaži ova osoba će prevideti i tražiće dalje dokaze njegovog nepoštovanja i izdaje u činu što neće da joj pravi društvo na plaži. Ove osobe su srećne i zadovoljne sobom samo ako imaju oko sebe druge ljude koji im ugađaju, u suprotnom o sebi misle da onda nisu vredne. Shodno tome, one bi trebalo da nauče da ne ispunjavanje njihovih želja od strane drugih, pogotovo bliskih osoba nije isto što i odbacivanje njih kao osobe.
Kada kod osobe dominira drajver „budi savršen” od nje se može očekivati da će dosta vremena i truda uložiti oko pronalaska idealnog aranžmana za svoj odmor. Ovaj drajver se može ispoljavati u jednoj ili nekoliko sfera života. Ako se tiče odnosa prema sebi, možemo očekivati da će ova osoba biti veoma posvećena svom fizičkom izgledu, tako da će npr. i odlazak na plažu zahtevati značajnu prethodnu pripremu, izbor kostima, frizure, sređivanje noktiju i sl. Ovaj drajver može biti ograničen i na odnos prema drugima, pa onda imamo osobu koja će poneti ogromnu torbu na plažu, da sve što potencijalno može da zatreba, bude pri ruci. Ako je drajver ograničen na odnos prema svetu, onda će te osobe birati da sve u njenom okruženju bude “pod konac”, a ukoliko nije tako, neće uspevati da uživa recimo u prelepom zalasku sunca, ako je i samo delimično u vidnom polju npr. neka ulična svetiljka ili kontejner. Veliki problem ovim osobama u životu a samim tim i na odmoru predstavlja što težeći uvek najboljem mogućem ne mogu da uživaju u onome što im je dato. Treba da prihvate da je često ono što im je dato u nekom trenutku zaista u tom trenutku i dovoljno dobro i funkcionalno za njih.
Osobe sa drajverom “budi savršen” verovatno će se naći na nekim destinacijama punim izazova. Penjanje na planinske vrhove, plivanje do susede plaže ili bar duga pešačenja, svojstveni su ljudima sa ovim drajverima koji stalno imaju potrebu da testiraju svoj granice izdržljivosti. Njihovim saputnicima će možda biti teško da isprate ove njihove potrebe a možda će se i sami tokom tih testiranja iscrpeti pa će se sa odmora vratiti čak bolesni ili povređeni. Ipak u tipičnim slučajevima oni će biti skloni da preteraju i precenjivaće svoje mogućnosti, ili će pak trpeti nešto što ne moraju. Recimo možda neće praviti pauze tokom vožnje do svoje destinacije, jer oni mogu da izdrže dugo bez odmora. Zapravo može se desiti da ove osobe i ne odu nekoliko godina na odmor, jer mogu i bez odmora. Za njih je važno dati dozvolu da ne moraju uvek da budu savršeni. Odmaranje je važan faktor da bi čovek bio uspešan i funkcionalan u svim sferama života, pa i da se približi savršenstvu u onome što želi.
Diplomirala sam psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa završnim radom iz oblasti Socijalne psihologije. Položila sam stručni ispit za “Zdravstvenog saradnika-diplomiranog psihologa” 2007, od kada, sa manjim pauzama, radim kao psiholog u državnim i privatnim ustanovama primarne zdravstvene zaštite. Tokom završne godine studija započela sam edukaciju iz psihoterapije i do sada sam se upoznala sa principima psihodrame, grupne analize, kognitivno bihejvioralne terapije i transakcione analize.
Višegodišnji sam stručni saradnik UG “Roditelj” angažovana na psihološkom savetovanju. Autor sam i jedan od voditelja programa kreativnih radionica za roditelje i decu ranog uzrasta “Majdaonica-rudnik dečijeg znanja”.
Majka sam 3 tinejdžera.
