Verovatno ste nekada osetili onaj osećaj da kako vam se odmor približava kraju vi ste tako više neraspoloženi i žao vam je što je odmor blizu kraja i tako vam se ne vraća u život sa obavezama.  Ovo stanje se naziva postodmorna depresija, depresija koja se javlja posle odmora. To je stanje koje najčešće je blagog karaktera i prolazi samo od sebe. U slučaju težeg oblika efikasna je KBT psihoterapija (kognitivno-bihejvioralna terapija), eventualno medikamentozna terapija.

Uzroci postodmorne depresije mogu biti:

1. Promena u rutini: Nakon odmora, povratak obavzama može izazvati stres i pritisak, odnosno zahteva od organizma ponovno prilagođavanje, što može dovesti do depresivnih simptoma. Ovo može biti naročito izraženo kod osoba koje su na visoko stresnim i zahtevnim pozicijama.
2. Nerealistična očekivanja: Očekivanja koja se odnose na to kako će odmor rešiti sve probleme, međutim to se u realnosti ne može dogoditi što za posledicu može imati bezvoljnost i razočaranje kada se vratimo uobičajenim obavezama. Ovo je karakteristično za ljude koji imaju tendenciju da svoje probleme stavljaju po strani i ne bave se njima.
3. Razdvajanje od uživanja: Nakon perioda u kojem je osoba uživala u aktivnostima i interesovanjima u kojima ne može da uživa tokom radnih dana, javlja se osećaj gubitka i nostalgije kada se vrati u realan život. Ovaj simptom se često može desiti kod osoba koje ne dozvoljavaju sebi ni mini odmore tokom radnih dana ili se ne bave svojim hobijima povremeno kako bi se relaksirali, odnosno nemaju nikakvu relaksaciju dok ne odu na godišnji odmor.
4. Kapacitet za prilagođavanje organizma: Organizam se prilagodi na nove uslove tokom odmora, pa povratak u svakodnevnicu može zahtevati duži proces prilagođavanja. Ovde je često uzrok u fiziološkim procesima organizma.

Kako možemo pomoći sebi i drugima?

Svi smo različiti, pa svako od nas zbog toga reaguje drugačije na različite stimuluse i situacije. Važno je razumeti i podržati, kao i prihvatiti da je svako stanje okej i da svako ima svoj proces. Kao što neće svako osetiti postodmornu depresiju tako ni svaka osoba koje je doživi neće je doživeti istim intezitetom i to je okej. Uglavnom su simptomi iscrpljenosti, bezvoljnosti, povučenosti, razdražljivosti, nedostatka sna/previše spavanja ili promene u apetitu, blagi i prolazni, i ne traju dugo. Međutim, može se dogoditi da simptomi postanu izraženi i da očigledno ometaju osobu u svakodnevnom funkcionisanju što se dalje može razviti u kliničku depresiju. U ovom slučaju bi trebalo potražiti stručnu pomoć.

Ovaj fenomen je relativno nov i tek prepoznat, samim tim nije ni dovoljno istražen pa mu je potrebno posvetiti dodatnu naučnu pažnju kako bi mogli da pružimo adekvatnu pomoć svima kojima je potrebna. Ono što je sigurno jeste da je najbolji lek za svakako prihvatanje njegovog stanja i razumevanja, a zatim i slušanje osobe koja se suočava sa izazovima. Jer je okej ne biti okej!

Marija Igić

Diplomirala sam 2019. godine na Fakultetu za medije i komunikacije na Departmanu za psihologiju. Diplomirala sam odbranom kliničkog dosijea u kome su korišćena psihodijagnostička sredstva (LOBI, eksplorativni intervju, Genogram, VITI, MMPI- 201, IPS, TNR i Machover) u kliničkoj proceni ličnosti.

Završila sam kurs iz savremene psihodijagnostike kao i kurs izrade radionica.

U okviru osnovnih studija, praktična znanja iz oblasti kliničke psihologije, strekla sam na Institutu za mentalno zdravlje. U toku sam izrade master rada na master studijama Psihologija ljudskih resursa. Takođe, i u edukaciji za sistemskog porodičnog terapeuta.