Dokolica ili slobodno vreme, vreme koje nije ispunjeno poslom i radnim obavezama. Produktivan period, kada se um opušta i naviru ideje, kada postoji potpuni kontakt sa sobom, najviše naliči na dečiju igru ili sanjarenju.
Koncept dokolice se dramatično menjao tokom vekova i u različitim kulturama“, ističe Bred Ijon (docent u Školi menadžmenta na Univerzitetu Kvebek).
U staroj Grčkoj, navodi Ijon, većina rada je bila predata robovima, dok su se bogatiji delovi društva bavili drugim aktivnostima. Dokolica je bila aktivno stanje uma. Kvalitetno slobodno vreme podrazumevalo je bavljenje sportom, učenje teorije muzike, kao i bavljenje filozofijom.
I Aristotel je primetio da je dokolica izvor kreativnosti gde se rađaju mnoge plemenite veštine i umetnosti. I upravo zbog toga što je bila dopuštena svešteničkom staležu u Egiptu, nastale su prve matematičke veštine.
Svako zna priču o putniku kroz Napulj koji je video dvanaest prosjaka kako se izležavaju na suncu (bilo je to pre Mussolinijevog doba) i ponudio liru najljenijem od njih. Jedanaest je od njih poskočilo da je uzme, a on ju je dao dvanaestom. Ovaj je putnik bio na pravom putu. Ali u zemljama koje ne uživaju u sredozemnom suncu besposličarenje je teže i biće potrebna velika javna propaganda da se ono uvede. Nadam se da će se pokrenuti kampanja da se dobri mladići podstaknu da ne rade ništa.Pohvala Besposličarenju, Bertrand Rasel
Anat Kejnen (profesorka marketinga na Kvestrom poslovnoj školi Bostonskog univerziteta), kaže da danas vidimo još jednu promenu u shvatanju dokolice: nedostatak slobodnog vremena sada deluje kao moćan statusni simbol.
„Na Tviteru se slavne ličnosti ‘ponizno hvale’ da ‘nemaju život’ i da im je očajnički potreban odmor„, navodi ona.
Dokolica – nešto negativno ili ipak pozitivno?
Stoga, u današnje vreme često se dokolica shvata kao nešto negativno, kao dosada i lenčarenje, nešto što bi trebalo izbegavati. Kao neproduktivno vreme i gubljenje vremena, nešto što nije puno društveno vrednovano i prihvaćeno, zapravo i osuđuje se. Ovo shvatanje povezano je sa opštim stavom o radu, precenjen je, kao posledica komunističkog i kapitalističkog društva. I dalje od toga, rad određuje koliko vrediš – a vrediš koliko radiš. Postoji veliki socijalni pritisak biti što produktivniji, efikasniji, zaraditi više, izdržati na poslu što više. Ako se to ne postigne ili se pribegne besposličarenju i uživanju u slobodnom vremenu često ljudi budu skloni da osećaju krivicu.
Studije koje su objavljene u Journal of Experimental Social Psychology pokazuju da mnogi učesnici koji su verovali da su aktivnosti koje su smatrane dokolicom gubljenje vremena, manje su uživali u tim aktivnostima. Ovo je povezana sa smanjenim nivoom prijatnih emocija, sreće i radosti, i sa većim stepenom anksioznosti, depresije i stresa.
Posebno za one koji su hiperfokusirani na posao i teško se opuštaju, jako je važno uvesti aktivnosti u kojima uživaju i prepuštaju se, tj dokolicu koja reprezentuje zdravi životni stil. Uvesti ove aktivnosti u početku može se učiniti teškim, kao kada počinjemo da vežbamo, a nemamo rutinu. Od pomoći može biti ako sebi postavljamo dostižne i kratkoročne ciljeve. Zapitajmo sebe kada sam poselednji put radio nešto što me činilo zaista srećnim i opuštenim? Koje su to stvri u kojima stvarno uživam?
Menjati ponašanje i uvoditi ovakve aktivnosti dugoročno gledano može imati veliki pozitivni uticaj na celokupno psihofizičko zdravlje. Ukoliko izdvojimo vreme svakog vikenda za opuštanje i uživanje, to može imati mnogo više benefita po vaše mentalno zdravlje nego odgovoriti na još jedan mejl ili poziv, ili ostati na poslu još koji sat duže. Razmislite o tome.
Diplomirala sam psihologiju 2007.godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon studija upisala sam edukaciju iz Racionalno Emocionalno Bihejvioralne Terapije (REBT) u REBT centru u Beogradu. Sada sam na naprednom nivou edukacije i sa klijentima radim pod supervizijom.
Svoje radno iskustvo iz psihodijagnostike i savetovanja sticala sam radom pri zdravstvenoj ustanovi u Beogradu, a potom i višegodišnjim radom u različitim internacionalnim nevladinim humanitarnim organizacijama, gde sam radila u timu sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima. Moje angažovanje ovde je uključivalo rad sa vulnerabilnim grupama ljudi koji su bili izloženi različitim traumatskim iskustvima, gde sam bavila i pružanjem psihosocijalne podrške, upućivanjem ugroženih u odgovarajuće ustanove i sl. Trenutno radim kao psiholog stručni saradnik pri srednjoj školi.
Formalno obrazovanje/edukacije/treninzi:
*Filozofski faklutet Univerziteta u Beogradu, odsek za psihologiju-diplomirani psiholog
*REBT Affiliated Training Centar of Albert Ellis Institute, Belgrade-primarni i napredni nivo edukacije iz racionalno-emotivne-bihejvioralne terapije
*Licenca za zdravstvenog saradnika, Ministrastvo zdravlja, Beograd
* Edukacija iz profesionalne orijentacije, Psihološko savetovalište Centar, Beograd
*Sertifikovani trener emocionalne pismenosti, Psihopolis, Beograd
*Trening „Psihosocijalna podrška u kriznim situacijama“, IAN Međunarodna mreža pomoći, Beograd
* Trening „Istambulski protokol“ za žrtve torture i nasilja, IAN Međunarodna mreža pomoći, Beograd
* Trening „Osnovni principi GBV“, UNICEF, Subotica
* Sertifikat iz psihološke prve pomoći, NCTSN Learning Center
* Edukacija iz polise za zaštitu dece, WVI, Beograd
* Trauma-put oporavka, Telesno-psihoterapijski centar, Beograd
*Mindfulness (MBSR) program, Mindfulness centar, Beograd
Oblasti specijalnosti:
*Socijalna anksioznost
*Zdravstvena anskioznost
*Fobije
*Panični poremećaj
*Depresija
*Prokrastinacija
*Somatizacije
*Profesionalna orijentacija i karijerno savetovanje
