Dolaskom proleća, lepšeg i sunčanog vremena sve do kasnog popodneva počinjemo da osećamo želju da se pokrenemo, da unesemo malo uzbuđenja, da se osvežimo, prodrmamo. Iako često u proleće očekujemo dobro raspoloženje, da imamo više energije i da se osećamo bolje i odmornije – to često nije slučaj. Ponekad umor i proleće idu ruku pod ruku.

Da li vam se energija smanjuje kada dođe toplije vreme?

Iako prolećni umor nije stvarni medicinski ili psihološki poremećaj, postoje nagoveštaji o tome odakle dolaze uobičajeni simptomi i šta se može učiniti da se izbegnu.

Šta je prolećni umor?

Prolećni umor, inače poznat kao prolećna letargija, je naziv koji se koristi za fizičko stanje ili privremeno raspoloženje. Ovo stanje se obično identifikuje po niskoj energiji i osećaju umora tokom ovih meseci. Postoji niz faktora koji mogu izazvati osećaj iscrpljenosti i umora u proleće. Ukoliko smo bezvoljni, umorni, razdražljivi i uspavani, naše stanje se može objasniti promenama koje se dešavaju u našem organizmu. Sa povećanim osvetljenjem dolazi do povećanja nivoa energije i smanjenja melatonina.

Melatonin je hormon koji telo luči kao odgovor na mrak koji pokreće san. Sa kasnijim zalaskom sunca i ranijim izlaskom, dolazi do promene u proizvodnji melatonina koja ima tendenciju da bude znatno niža u poređenju sa zimskim mesecima. Sa druge strane povećava se lučenje serotonina, transmitera koji utiče na raspoloženje.

Vreme buđenja je obično ranije tokom proleća, dok se trajanje spavanja smanjuje kada se dužina dana produži, što može objasniti borbu sa nesanicom, kvalitetom sna ili smanjenim spavanjem.

Početkom proleća se pojavljuje povećanje energije koje se ne može zanemariti. Emocionalna nelagodnost često prati ovo povećanje. Ponekad, dodatna energija i povećana očekivanja od sezone postaju stresor koji može postati previše kod osoba koje pate od depresije. Prolećni umor može biti frustrirajući kada se čini da svi ostali uživaju u lepom vremenu.

Kako prevazići prolećni umor?

Sledeći saveti mogu pomoći prelazak u ovo godišnje doba: 

• Proleće je godišnje doba kada pomeramo satove unapred. Promena dovodi do sat vremena manje spavanja prve noći, što često utiče na naš obrazac spavanja do kraja nedelje. Kada se san naglo izgubi, može potrajati neko vreme dok se naše telo ne prilagodi promeni. Da bi smo ovo prevazišli, važno je da kreiramo doslednu rutinu odlaska na spavanje dok ponovo ne počnemo da osećamo svoju energiju. Takođe možemo pokušati da provedemovreme napolju na prirodnom svetlu jer će to pomoći našem telesnom satu da se prilagodi. Aktivnosti na dnevnom svetlu i vežbanje mogu da poboljšaju naše raspoloženje, što će nam omogućiti bolji san.
• Redovno uzimanje vitamina D u zimskim mesecima može olakšati prolećni prelaz. Dodatak sa melatoninom noću može olakšati nesanicu ili nemiran san kao i korišćenje zavesa za zamračenje da bi sprečili rano jutarnje buđenje i eliminisanje noćnog korišćenja ekrana i plavog svetla.

Zapitajte se, kako se obično osećate početkom proleća?

Koji su obrasci primetni u vašem životu u ovo godišnje doba, iz godine u godinu? Šta možete naučiti iz iskustva? Možete uspostaviti svoj prolećni plan pre nego što sezona počne.

Još nije kasno da procenite kako se osećate u vezi sa prolećem i planirate za naredne mesece. Kada prepoznate obrazac i shvatite zašto se osećate na određeni način, dobijate moć nad ovim ponavljanjem i dobijate priliku da napravite promenu na bolje u svom životu u budućnosti.

Lenka Janković

Diplomirala sam na osnovnim studijama pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2003-2009) i stekla zvanje master pedagoga.

Nakon studija upisala sam četvorogodišnji program edukacije iz Sistemske porodične psihoterapije u organizaciji centra za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje (2012-2016). Program je realizovan u skladu sa važećim evropskim standardima. Edukacija je realizovana sa ukupno 1550 sati rada (550 sati teorije, 600 sati kliničke prakse i 400 sati supervizije) .

U okviru Instituta za psihodramu od (2016-2018) iskustveno sam učestvovala u psihodramskoj grupi i ostvarila 251 sat ličnog rada u terapiji i 7 terapijsko edukativnih sati kroz učestvovanje u pihodramskoj radinici na temu “Snovi u grupnoj psihoterapiji različiti pristupi”.

Pored psihoterapijskog rada, imam 10 godina iskustva u vaspitno obrazovnom i savetodavnom radu (predškolske ustanove, srednja i osnovna škola). Posedujem međunarodno priznat sertifikat za Montesori vaspitača i uverenje o savladanoj obuci za primenu testa TIP-1.

Godinu dana sam provela u oblasti pomaganja ugroženim grupama ljudi iz ratom zahvaćenih područja kroz pružanje psihosocijalne podrške deci migrantima, njihovim roditeljima i ženama, pomažući im da razviju veći stepen samopouzdanja i lakše se prilagode izazovnim okolnostima (projekat međunarodne organizacije Save the Children). Prošla sam brojne akreditovane programe stručnog usavršavanja i seminare.

U saradnji sa Udruženjem roditelj radila sam na izradi i realizaciji programa “Škola roditeljstva” u cilju osnaživanja roditeljskih kompetencija i upoznavanje sa novim znanjima i stilovima u vaspitanju.

U okviru Udruženja rast radila sam na izradi i realizaciji višemesečnog programa radionica za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije za decu uzrasta 7-11 godina.