Osećaj ljubomore se može javiti u skoro svakoj vrsti ljudskih odnosa. Pogađa ljude svih uzrasta, pola i seksualne orijentacije, a najčešće se javlja kada osoba primeti pretnju odnosu koji je osobi od značaja. Može se javiti u porodičnim odnosima kada se braća i sestre “bore” za roditeljsku pažnju, zatim u poslovnim odnosima kada se kolege takmiče za šefovu naklonost, kao i u prijateljskim odnosima, kada smo ljubomorni na nove prijatelje sa kojima naš dugogodišnji prijatelj provodi vreme. Ipak kada govorimo o ljubomori, o tom osećanju se često razmišlja u kontekstu romantičnih veza. Ljubomora je složena emocija koja se može manifestovati na različite načine. Osoba može da iskazuje sumnju, oseća bes, strah, osećati se poniženo. Ta pretnja je „treća strana“, koja preti da ugrozi odnos. Pretnja može biti stvarna ili zamišljena.
Šta je ljubomora i kako se manifestuje?
Ljubomora se smatra osećanjem koje je svojstveno čoveku i ima funkciju da sačuva važne odnose. Osećaj ljubomore može signalizirati da se dvoje ljudi udaljava i da je potrebno raditi na očuvanju tog odnosa. Međutim, neopravdana ljubomora često izaziva nemir u vezi i česte svađe a nekada ljubomora može dovesti i do iracionalnih ponašanja kod partnera.
Iako je ljubomora bolno emocionalno iskustvo, evolucioni psiholozi na nju ne gledaju kao na emociju koju treba potisnuti, već kao na emociju na koju treba obratiti pažnju — kao signal da se u odnosu nešto dešava. Ipak ta emocija može da se javlja i iz ličnih nesigurnosti. Istraživanja su identifikovala mnoge osnovne uzroke izražene ljubomore, uključujući nisko samopoštovanje, visok neuroticizam i osećaj posesivnosti prema drugima, posebno prema romantičnim partnerima kao i strah od napuštanja kao jedan od glavnih faktora. Ljudi koji su skloni intenzivnoj ljubomori ili posesivnosti često imaju osećaj neadekvatnosti ili inferiornosti i imaju tendenciju da se porede sa drugima. Ljubomora je može biti nusprodukt straha, straha da ne budemo dovoljno dobri, straha od gubitka, straha od odbacivanja.
Ljubomora se opisuje kao neprijatan osećaj koji preplavljuje naš um različitim mislima, koje mogu biti iracionalne. Kada osećaj ljubomore prevlada, ona može postati destruktivna i po nas same i po našu vezu. Život u stalnom strahu od izdaje i napuštanja može dovesti do toga da osoba preduzme ekstremne mere da spreči potencijalni raskid s partnerom. Osećaj ugroženosti partnerovim interakcijama sa drugim ljudima može ugušiti vezu, narušiti poverenje kod obe strane i uticati na pogoršanje odnosa. Zapravo, preduzimanje ekstremnih mera da se veza zaštiti, može da dovede do narušenog poverenja, osećaja da se druga osoba kontrolise i paradoksalno u cilju da se odnos poboljša i “osigura” dovede do udaljavanja ili raskida.
Ljubomora i agresivnost
Osećanje ljubomore može da eskalira u agresivno ponašanje. Može se javiti poriv da povredite osobu koja “preti” da ugrozi vezu kao i želja da u potpunosti kontrolišete osobu koju se plašite da izgubite. Mogu se javiti izlivi besa u vidu bacanja predmeta, čestih svađa, vređanje partnera kao i treće strane koja preti da ugrozi odnos, fizičko nasilno ponašanje. Neka od tipičnih ponašanja osobe koja oseća ljubomoru u partnerskom odnosu podrazumevaju i proveravanje telefona, društvenih mreža, stalna fizička bliskost s partnerom da bi se sprečilo potencijalno stupanje u kontakt sa “pretnjom”, plakanje, pretnje.
Dešava se da kada osobu koja je ljubomorna upitate kako se oseća ona odgovori tom jednom rečju – ljubomorno. Mnogo češće, mi zapravo doživljavamo niz različitih emocija u bilo kom trenutku. Iako obično postoji jedna dominantna „glasna“ emocija, pogrešno je pretpostaviti da je to jedina – ili jedina važna. Kada je u pitanju osećaj ljubomore, lako je fiksirati se na ljubomoru i ignorisati druge „tiše“ emocije iza nje. Nažalost, ignorisanje ovih drugih emocija može biti greška jer često pokušavaju da nam kažu nešto vredno.
Prvi put kada primetimo da se ljubomora rasplamsava kod našeg partnera, možda ćemo to doživeti kao nešto simpatično i pomisliti: „Pa ovoj osobi je mnogo stalo do mene!“ U početku veze, lako se može pomešati nezdravo ljubomorno ponašanje sa ljubavlju. Ali ako je ta emocija koja se javila, zaista zdrava vrsta ljubomore, to osećanje će izbledeti i neće ostaviti negativnog uticaja na vezu.
Međutim važno je biti na oprezu kada se pojave rani upozoravajući znakovi nezdrave ljubomore. Nezdrave veze često počinju malim stvarima poput sumnjivog partnera koji traži dokaze o prevari. Nekada se partneri koji osećaju nezdravu ljubomoru ponašaju manipulativno. Oni od svojih partnera očekuju da provede sve svoje vreme sa njima, mogu tražiti od partnera da druge obaveze ostave po strani, da se udalje od prijatelja, smanje porodične kontakte i u potpunosti vreme podrede partneru. To u početku mogu obrazlagati na taj način da su mnogo zaljubljeni, da se nikada tako lepo nisu osećali i da im je potrebno da budu u blizini partnera. Ljubomorni partner može vršiti pritisak da odustane od svojih hobija, poslova ili aktivnosti kako bi mogao da upravlja partnerovim vremenom.
Kako možemo pomoći sebi ako osećamo ljubomoru?
Prepoznavanje. Na prvom mestu od značaja je suočavanje sa sopstvenim nesigurnostima. Važno je prepoznati svoju ljubomoru. Odvojite vreme da priznate da je osećanje ljubomore prisutno bez osuđivanja sebe. Prepoznavanje svojih osećanja, bez obzira koliko neprijatna bila, ključna je komponenta obrade.
Refleksija. Identifikujte svoj motiv da se ovako osećate. Razmotrite svoja prošla iskustva u vezama. Otkrijte da li uzrok nepoverenja leži u vašim iskustvima i uverenjima koja imate, npr. “Svi varaju, varaće i mene”.
Odgovornost. Preuzmite odgovornost za način na koji se osećate i znajte da samo vi imate moć da ovo promenite. Razmislite o traženju pomoći u terapijskom tretmanu ili razgovoru sa osobom od poverenja.
Komunikacija. Najvažniji deo obrade vaših osećanja je razgovor sa svojim partnerom. Iskoristite ovo vreme da im kažete šta osećate i zašto to osećate. Zdravi razgovori sa svojim partnerima o ljubomori i o tome odakle ona potiče je jedan od načina da se prevaziđete te prepreke.
Osnovne studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2016. godine na kliničkom smeru. Na istom fakultetu master studije psihologije kliničkog smera završila sam odbranivši master tezu 2019. godine sa ukupnom prosečnom ocenom 9.86 i stekla zvanje master psiholog.
U klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u periodu od maja 2017. do maja 2018. godine obavila sam klinički staž na muškom odeljenju kao i odeljenju za adolescente, gde sam obavljala psihološko testiranje, psihodijagnostiku, eksploraciju ličnosti i savetodavni rad. Nakon obavljenog kliničkog staža, pri Ministarstvu zdravlja položila sam stručni ispit za zdravstvenog saradnika – master psihologa.
Četvorogodišnju edukaciju iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije kod mentora dr Zorice Maric, prof. dr Tatjane Vukosavljević Gvozden i prof. dr sci. med. Borjanke Batinić sam odslušala u periodu od 2015-2019. godine i nosilac sam naprednog sertifikata Instituta Albert Elis, New York.
Dugogodišnje iskustvo u savetodavnom radu sa ljudima sa psihijatrijskim poremećajima, ali i mladim ljudima koji imaju teškoće u partnerskim i porodičnim odnosima, teškoće u prevazilaženju stresa na poslu, poremećaje raspoloženja, strahove, problem emocionalne i socijalne povučenosti sticala sam radom u privatnoj praksi kao i u renomiranoj klinici za lečenje bolesti zavisnosti i drugih psihijatrijskih poremećaja i psiholoških problema „Lorijen“.
Pored savetodavnog rada i dijagnostike, bavim se akademsko naučnim radom.
