Popularna triangularna teorija ljubavi psihologa Roberta Strenberga postulira ljubav kao kombinaciju tri različite, ali međusobno povezane komponente (intimnost, strast i posvećenost), a sličan model predlaže i naša psihologinja, profesorka Tatjana Stefanović Stanojević – u istraživanjima se izdvajaju opet tri komponente ljubavi i ona ih zgodno označava kao TriP (privlačnost, požuda i privrženost). Nekom od mogućih kombinacija ovih komponenata može se opisati gotovo svaki ljubavni odnos i njegove različite faze i proceniti verovatnoća trajanja, kao i kvalitet takvog odnosa. Zaljubljenost može, ali i ne mora, da prethodi ljubavi – moguće je ostvariti ljubavni odnos i bez prethodne zaljubljenosti, kao što je moguće i da zaljubljenost samo iščezne, bez formiranja intimnog odnosa sa drugom osobom.
U istraživanjima koje je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka na preko 500 ispitanika sprovela psihologinja Doroti Tenov, i rezultate predočila u knjizi Love&limerence: the state of being in love, o limeranci (limerenciji) se govori kao o jednoj od faza koja se može pojaviti pre formiranja odnosa, u prvih nekoliko meseci veze ili nakon raskida. Kod nekih ljudi, prekid odnosa će pre dovesti do pojačavanja osećanja nego do njihovog gašenja. Procena je da stanje može trajati od nekoliko nedelja, do nekoliko godina, u zavisnosti od toga da li druga osoba uzvraća osećanja ili ne. Za razliku od ljubavi u zrelom odnosu, limeranca može biti preplavljujuća i kratkotrajna. I jednostrana.
Iako sama Tenov nije imala nameru da stanje predstavi kao patološko, psiholog Andre Vejkin smatra da su prisustvo opsesivnih misli u stanju limerance, radikalne promene raspoloženja i izrazita potreba da osećanja budu uzvraćena, kao i činjenica da kod mnogih ovo stanje traje mnogo duže od 6 meseci, dovoljni da se limeranca definiše kao deo spektra opsesivno-kompulsivnih poremećaja.
Ne postoji odgovarajući termin u srpskom jeziku za ovaj pojam. Ukoliko se opredelimo za tumačenje koje daje Tenov, limerancu bismo mogli da prevedemo i kao zaljubljenost. Rečnik seksualnih različitosti (Nikolić, 1999) limeranc(ij)u definiše kao iracionalnu obuzetost ljubavlju, bez obzira da li je ona uzvraćena ili ne, i time se približava Vejkinovom tumačenju ovog fenomena.
Limeranca, očekivano, naziv duguje grčkoj mitologiji – Limos je, prema Wikipediji, bila “tužna“ boginja gladi (izgladnelosti, umiranja od gladi), ćerka boginje Eris (razdor) i sestra Ponosa (mučenje), Lete (zaborav), Logo (priča), Pseude (laži), Horkosa (prekršenih zaveta), Neikeje (svađe), Amfilogije (rasprava), Androktasije (ubistva), Hisminije (borbe) i Makaji (rat), Disnomije (anarhija), Algeje (bol) i Ate (ruina) i antipod Demetri, boginji žetve i ubiranja plodova – i ova simbolična predstava može biti lepa ilustracija razlike između patološke obuzetosti ljubavlju (gladi za ljubavlju) i zrelog ljubavnog odnosa.
U stanju limerance, precenjujemo pozitivne osobine osobe koja nas privlači i kao da smo slepi za njene mane, tako očigledne drugima, ili im ne pridajemo značaj. Svaki, pa i minoran kontakt, procenjujemo kao važan, osećamo leptiriće i intenzivno zadovoljstvo. Neurofiziologija zaljubljenih (limerantnih) ne razlikuje se značajno od onog šta se dešava u mozgu ljudi na kokainu. Aktivirani su moždani centri za nagradu i neurotransmiter dopamin, odgovoran za doživljaj zadovoljstva i euforije – kao i nagli pad nivoa dopamina, a time i ushićenja, kada osoba u koju smo zaljubljeni nije pored nas ili nam ne uzvraća naklonost. U zrelom ljubavnom odnosu sa drugom osobom, stanje neurotransmitera je drugačije – prisutni su viši nivoi oksitocina, koji se povezuje sa smirenošću i privrženošću. Niski nivoi serotonina – “hormona sreće“ kod zaljubljenih (limerantnih) slični su onima koji su izmereni kod opsesivno-kompulsivnih poremećaja.
Za opsedanje nije nužno da budemo u odnosu sa drugom osobom. Dovoljne su naše misli o drugoj osobi – fantazije o posebnoj povezanosti, idealističke predstave “kosmičkog odnosa“, pitanja gde je, šta radi, misli li na nas, da li nas voli, da li nas vara, da li joj je stalo da nas kao nama do nje – možete i sami da nastavite niz.
Pozitivne i negativne automatske misli nas uvode u emocionalni rolerkoster (ushićenje, anksioznost, depresivnost, bes), a kombinacija nade i neizvesnosti je odličan recept za “navlačenje“ – ovo će verovatno potvrditi bilo koji kompulsivni kockar. Pridavanje pažnje opsesivnim mislima o drugoj osobi i izmaštanom odnosu, bilo da su ove misli prijatne ili neprijatne, utiče na to da su one sve brojnije. Za misli koje idu u prilog fantaziji tražimo i nalazimo potvrdu, čak i u minimalnim izrazima pristojnosti osobe koja nam se sviđa, i prijatnost koju osetimo potkrepljuje i održava idealizovanu sliku druge osobe i fantaziranog odnosa. Ukoliko su misli neprijatne, pokušavamo da ih neutrališemo ili odagnamo (proveravamo telefon, zasipamo osobu kojom se opsedamo porukama ili pozivima), što u najboljem slučaju donosi samo privremeno rasterećenje – veoma slično mehanizmima karakterističnim za opsesivno-kompulsivne poremećaje.
Naravno, ove idealizacije i opsedanja mogu biti različitih intenziteta, pa, vratimo li se na pitanje iz naslova, čini se da je najprihvatljivije razumeti limerancu kao stanje čije se manifestacije mogu naći negde na kontinuumu od blagih do patoloških nivoa.
Ukoliko ste primetili kod sebe neke od simptoma (fantazije o osobi koje izgledaju kao da se ne mogu kontrolisati, izrazite promene raspoloženja u zavisnosti od ponašanja druge osobe, umišljanje da bilo šta što druga osoba radi ima neko dublje značenje, parališuća stidljivost kada u prisustvu druge osobe, idealizacija druge osobe tako da se ne vide njene očigledne mane, delimična ili potpuna nesposobnost da se uživa u bilo čemu drugom, telesne senzacije koje mogu podrazumevati bol u grudima, mučninu i akutni strah od napuštanja), ako ova zaokupljenost vodi zapostavljanju drugih značajnih aktivnosti ili značajnih ljudi iz okruženja i ometa svakodnevno funkcionisanje, a posebno ukoliko stanje dugo traje – iako važeća verzija priručnika za dijagnostiku mentalnih poremećaja ne prepoznaje ekstremnu limerancu kao izdvojenu dijagnostičku kategoriju – možda je ipak vreme da se konsultujete sa psihologom ili psihoterapeutom.
Ukoliko pak mislite da malo idealizacije i prijatnosti koja uz nju ide, s vremena na vreme i u relativno razumnoj meri, nikom nisu škodile, uživajte u limeranci uz ovaj simpatični zvižduk.
Danka Konjokrad, psiholog
Reference:
https://edition.cnn.com/2016/10/10/health/limerence-heartbreak-obsession/index.html
https://hastyreader.com/limerence-passionate-love/
https://en.wikipedia.org/wiki/Limerence
Diplomirani psiholog, REBT savetnik, psihoterapeut pod supervizijom.
Diplomirala sam psihologiju 2006. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Gotovo 15 godina se bavim profesionalnom orijentacijom i savetovanjem, psihološkom selekcijom, vođenjem obuka za razvijanje asertivnih veština, upravljanje emocijama, prevladavanje stresa i rešavanje praktičnih problema.
U radu se primarno oslanjam na teoriju racionalno-emotivne bihejvioralne terapije, čija je osnovna ideja da su preplavljujuce, disfunkcionalne emocije i destruktivna ponašanja prevashodno posledica iracionalnih uverenja i apsolutističkih životnih filozofija o nama samima, drugim ljudima i životu uopšte. Terapijskoj promeni vodi uočavanje, preispitivanje i odbacivanje ovih iracionalnih i konstruisanje zdravijih uverenja, koja nas neće ometati u ostvarenju ličnih ciljeva.
Sa klijentima radim pod supervizijom, onlajn ili uživo u Prijepolju.
Kontakt: +381638768207 i dkonjokrad@gmail.com
