Pozitivne emocije su unutrašnji doživljaji i predstavljaju značajne faktore zadovoljstva životom i osećaja ličnog blagostanja. Ove emocije mogu se kretati od jednostavnih užitaka poput uživanja u lepom danu, do složenijih osećanja poput ljubavi, sreće i ponosa.

Neka uobičajena pozitivna osećanja uključuju radost, sreću, ljubav, zahvalnost, zadovoljstvo, ponos, mir i nadu. Pozitivne emocije mogu biti izazvane različitim iskustvima i situacijama. To mogu biti neke uobičajene aktivnosti poput provođenja vremena s voljenim osobama, ali i različiti događaji poput postizanja određenog cilja, dobijanja priznanja i brojnih drugih. Većina ljudi teži pozitivnim emocijama i teži da izbegne negativne emocije. Ovo je prirodni nagon koji je deo ljudske prirode. Međutim, važno je napomenuti da je život pun izazova i da su negativne emocije sastavni deo životnog iskustva.

• Sreća je najpoznatija pozitivna emocija, koju želimo i težimo da postignemo. To je osećaj zadovoljstva i  ispunjenosti sopstvenim životom, bilo da je to zbog ličnih uspeha, prijateljstava, veza i raznih drugih pozitivnih iskustava.
• Nada je takođe važna pozitivna emocija koja nam pomaže da ostanemo optimistični i motivisani da postignemo svoje ciljeve i budemo istrajni. Ponos je osećaj zadovoljstva zbog nekog uspeha i dostignuća ili bilo čega što nas čini ponosnim poput neke lične osobine ili uspeha bližnje osobe. Kada se osećamo ponosno, to nam daje dodatnu motivaciju da nastavimo da radimo na svojim ciljevima i da se trudimo da postanemo još bolji u onome što radimo.
• Ljubav je još jedna važna pozitivna emocija. Osećaj ljubavi se smatra jednim od najjačih pokretača i može da nas motiviše da budemo bolji, da brinemo o drugima i da se povežemo sa drugim ljudima.
• Zahvalnost je takođe važna pozitivna emocija koja nam pomaže da se fokusiramo na pozitivne aspekte života i da budemo zahvalni na onome što imamo.
• Uzbuđenje je emocija koja se može izazvati kada iskusimo nešto novo i uzbudljivo, poput putovanja, avantura ili neke druge aktivnosti koja nam donosi uzbuđenje.

Međutim, težiti samo pozitivnim emocijama može dovesti do izbegavanja teških situacija i problema, a to može dovesti do izbegavanja važnih životnih lekcija i iskustava. Umesto toga, može biti korisno raditi na razvijanju veština za upravljanje negativnim emocijama i prihvatanju izazova života kao prirodnog dela procesa učenja i rasta uz podsticanje i negovanje pozitivnih emocije jer one imaju brojne prednosti za naše zdravlje i dobrobit.

Koji su benefiti pozitivnih emocija

Pozitivne emocije ostvaruju značajne fiziološke benefite za telo. Kada doživljavamo pozitivne emocije, naš organizam oslobađa hormone poput dopamina, serotonina i oksitocina, koji imaju višestruke pozitivne efekte. Jedan od najznačajnijih uticaja pozitivnih emocija na fizičko zdravlje je njihova sposobnost da smanje nivo stresa. Hronični stres može imati mnogo negativnih efekata na organizam, uključujući povećan krvni pritisak, oslabljen imuni sistem, loš san, negativne posledice na mentalno zdravlje. Pozitivne emocije mogu smanjiti efekte stresa i pomoći našem organizmu da se oporavi. Pozitivne emocije su povezane sa imunim sistem, čineći nas otpornijim na infekcije i bolesti. Istraživanja su pokazala i povezanost pozitivnih emocija sa poboljšanim kardiovaskularnim zdravljem. Studije su pokazale da ljudi koji češće doživljavaju pozitivne emocije imaju manji rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema. Pozitivne emocije mogu poboljšati kvalitet sna, povećati nivo energije i poboljšati opšte fizičko blagostanje. Kada se osećamo srećno i zadovoljno, verovatnije je da ćemo se baviti zdravim oblicima ponašanja poput vežbanja i zdrave ishrane, što može imati dugoročne koristi za naše fizičko zdravlje.

Prednosti pozitivnih emocija su i poboljšanje socijalnih veza i odnosa. Kada se osećamo dobro to nam pomaže u izgradnji boljih odnosa sa partnerom, prijateljima i kolegama na poslu. Takođe, pozitivne emocije mogu pomoći u rešavanju konflikata i poboljšanju komunikacije. Pozitivne emocije  utiču na naše međuljudske odnose, jer nam pomažu da se povežemo sa drugima i stvorimo pozitivnu atmosferu.

Pozitivne emocije blagotvorno utiču na kreativnost i stvaralaštvo, stimulišu sposobnost da kreativno razmišljamo van ustaljenih okvira i dolazimo do novih ideja.

Pozitivne emocije mogu da poboljšaju kognitivne funkcije, uključujući memoriju, pažnju kao i sposobnost rešavanja problema. Direktno utiču na naše mentalno zdravlje, povećavaju našu sposobnost suočavanja sa izazovima, redukuju anksioznost i depresivnost i povećavaju osećaj celokupnog životnog blagostanja. Pozitivne emocije mogu povećati motivaciju, poboljšati raspoloženje i povećati produktivnost, uticati na stabilnije samopouzdanje.

Iako su pozitivne emocije korisne, nije uvek lako održavati ih. Svako se suočava sa izazovima i stresom u životu, a ti događaji mogu da nas udalje od pozitivnih emocija. Važno je zapamtiti da su negativne emocije normalne i da je normalno osećati se tužno, besno, razočarano, anksiozno ili frustrirano. Iako je normalno iskusiti negativne emocije, važno je imati strategije koje pomažu da se postignu pozitivne emocije. Kada je u pitanju postizanje pozitivnih emocija, postoje načini kako možemo olakšati sebi da ih doživimo.

Kako doći do emocionalnog blagostanja?

Usredsređivanje na svoje ciljeve i razvijenje unutrašnjeg osećaj svrhe može dugoročno da dovede do osećaja blagostanja. Postavljanje ciljeva i rad na njihovom ostvarenju može pomoći da se osećamo produktivnije i zadovoljnije svojim životom. Promišljanje o svojim dugoročnim ciljevima i razvijanjem koraka koje treba da preduzmemo da ih ostvarimo povećava osećaj svrhe i ispunjenosti. Promišljanje o svojim vrednostima i interesovanjima i pronalaženje načina da ih integrišemo u svoj život može biti značajan faktor da se osećamo srećno i zadovoljno.

U određenim situacijama preusmeravanje pažnje sa negativnog i podsećanje na stvari kojima smo zadovoljni, može povećati osećaj zahvalnosti. To ne podrazumeva potiskivanje negativnih emocija i “gušenje” nezadovoljstva već realno sagledavanje negativnih ali i pozivitih aspekata života. Provođenje vremena sa ljudima sa kojima možemo da budemo autentični i slobodni pomažu povećanju socijalne povezanosti, podrške i prihvaćenosti. Povezivanje sa drugima i planiranje društvenih aktivnosti mogu uticati na povećanje pozitivnih emocija. Aktivnosti u kojima uživate, poput čitanja, slikanja, vežbanja, plesa mogu vam pomoći da se osećate ispunjenije i poboljšate svoje raspoloženje – pronađite vreme za ove aktivnosti i dajte im prioritet u svom rasporedu.

Uz ove strategije, važno je zapamtiti da pozitivne emocije nisu stalne i da je normalno imati i negativne emocije. Važno je raditi na razvijanju sposobnosti suočavanja sa negativnim emocijama i prihvatanju da su one deo života.

Marija Lazić

Osnovne studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2016. godine na kliničkom smeru. Na istom fakultetu master studije psihologije kliničkog smera završila sam odbranivši master tezu 2019. godine sa ukupnom prosečnom ocenom 9.86 i stekla zvanje master psiholog.

U klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u periodu od maja 2017. do maja 2018. godine obavila sam klinički staž na muškom odeljenju kao i odeljenju za adolescente, gde sam obavljala psihološko testiranje, psihodijagnostiku, eksploraciju ličnosti i savetodavni rad. Nakon obavljenog kliničkog staža, pri Ministarstvu zdravlja položila sam stručni ispit za zdravstvenog saradnika – master psihologa.

Četvorogodišnju edukaciju iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije kod mentora dr Zorice Maric, prof. dr Tatjane Vukosavljević Gvozden i prof. dr sci. med. Borjanke Batinić sam odslušala u periodu od 2015-2019. godine i nosilac sam naprednog sertifikata Instituta Albert Elis, New York.

 

Dugogodišnje iskustvo u savetodavnom radu sa ljudima sa psihijatrijskim poremećajima, ali i mladim ljudima koji imaju teškoće u partnerskim i porodičnim odnosima, teškoće u prevazilaženju stresa na poslu, poremećaje raspoloženja, strahove, problem emocionalne i socijalne povučenosti sticala sam radom u privatnoj praksi kao i u renomiranoj klinici za lečenje bolesti zavisnosti i drugih psihijatrijskih poremećaja i psiholoških problema „Lorijen“.

Pored savetodavnog rada i dijagnostike, bavim se akademsko naučnim radom.