Digitalna detoksikacija predstavlja vremenski period u kojem se osoba uzdržava od korišćenja tehnoloških uređaja kao što su pametni telefoni, televizori, računari, tableti, sajtovi i aplikacije društvenih mreža.
Pokret „digitalne detoksikacije“ rođen je u SAD (Kalifornija) sa ciljem da omogući organizovano odvajanje od digitalnih uređaja.
Poslednjih godina, digitalni kampovi za detoksikaciju su rasli kao pečurke i ljudi izdvajaju 700 dolara ili više za ulazak u program.
Jesmo li zaista stigli ovako daleko?
Ako bismo danas ušli u poštu ili kafiće i prebrojali ljude koji razgovaraju međusobno i ljude koji koriste svoj pametni telefon ili tablet, odmah bismo shvatili da bi dobar procenat njih bio zadubljen u korišćenje digitalnih uređaja. Kada bismo mogli da se vratimo u prošlost makar samo jednu deceniju i uradimo isti eksperiment, otkrili bismo ogromne razlike u ponašanju ljudi na istim mestima.
U poslednjih trideset godina, digitalni uređaji su se brzo globalno proširili. Širenje digitalnih uređaja je neizbežno dovelo do kulturne revolucije, sa važnim promenama u navikama ljudi, u njihovim odnosima i načinu na koji komuniciraju, za neke, ako ne i za sve, život u digitalnom okruženju, između posla i igre, postao je toliko dominantan da donosi više stresa nego koristi.
Koliko smo puta rekli sebi: sve isključujem i vraćam se stvarnom životu, ljudima, fizičkoj realnosti. Ali da li je zaista moguće sprovesti digitalnu detoksikaciju? Da li je korisno? Koji je najbolji način da se to uradi?
Prema Nielsenovom istraživanju, prosečna odrasla osoba provede oko 11 sati dnevno slušajući, gledajući, čitajući ili komunicirajući sa medijima.
Upotreba digitalnih uređaja je dobar primer nečega što možemo definisati kao „tehnološki paradoks“: s jedne strane, njihova difuzija je olakšala i ubrzala komunikaciju i omogućila značajan napredak u različitim oblastima, od komercijalnog razvoja do „organizacije“, transporta, podrške u školskom učenju; s druge strane, postepeno je dovelo do toga da se ljudi osećaju zarobljenim u Internetu i obavezi da uvek budu dostupni i da saopštavaju svoj status u realnom vremenu.
Ako umerena upotreba digitalnih uređaja nesumnjivo može da proizvede prednosti, njihova sveprisutna i dugotrajna upotreba može dovesti do razvoja različitih psiholoških i bioloških problema, uključujući simptome depresije i anksioznosti, deficit pažnje, somatske simptome, pogoršanje kvaliteta sna i ispoljiti se kao prava zavisnost.
Dokazi takođe govore da intenzivna upotreba uređaja, posebno pre spavanja, može da utiče na kvalitet i količinu sna. Jedno istraživanje je pokazalo da deca koja koriste digitalne uređaje pre spavanja, spavaju znatno lošije i manje. Studija je takođe otkrila vezu između upotrebe digitalnih uređaja noću i povećanja indeksa telesne mase.
Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji nedavno su objavili prvo eksperimentalno istraživanje koje povezuje korišćenje društvenih mreža kao što su Facebook, Snapchat i Instagram sa smanjenim blagostanjem. Rezultati su otkrili da ograničavanje upotrebe društvenih mreža smanjuje simptome depresije i usamljenosti. Osim toga, osećaj da ste uvek povezani može otežati stvaranje granica između kućnog i poslovnog života, ako se posao ogleda kroz korišćenje digitalnih tehnologija.
Čak i kada ste kod kuće ili na odmoru, može biti teško odoleti iskušenju da proverite svoj e-mail, odgovorite na poruku kolege ili proverite svoje naloge na društvenim mrežama. Štaviše, stalna veza može da stvori efekat panike kada napustite digitalno okruženje čak i na samo nekoliko minuta: ovaj fenomen novijeg doba poznat je kao FOMO (Fear of missing out) – strah od propuštanja.
Da li prava digitalna detoksikacija podrazumeva 100% apstinenciju od svih digitalnih uređaja i društvenih medija? Ne! Važno je da upotreba uređaja radi za vaš život i vaše potrebe. Proces se često više odnosi na postavljanje granica i osiguravanje da koristite uređaje na način koji koristi, a ne šteti vašem emocionalnom i fizičkom zdravlju.
Završila sam četvorogodišnji program edukacije iz sistemske porodične psihoterapije u okviru Asocijacije sistemskih terapeuta. Program je u skladu sa standardima Evropske asocijacije za psihoterapiju I Evropske asocijacije za porodičnu terapiju (European Association for Psychotherapy i European Family Therapy Association- Training Institute Chamber). Kroz 1550 sati kliničke prakse, teorije I metodologije, ličnog rada I supervizije sticala sam teorijska znanja I ovladavala veštinama za psihoterapijsku praksu sa pojedincem, parovima, porodicama I radnim grupama.
Učestvovala u projektu “Podrška psihoterapeuta”, Saveza društava psihoterapeuta Srbije, u pružanju prve psiho-socijalne podrške građanima tokom pandemije COVID-19.
Učestvovala u projektu Saveza Studenata Beograda i Asocijacije sistemskih terapeuta u psihoterapijskom radu sa studentima.
Formalno obrazovanje/Edukacije/seminari/treninzi
FASPER, Fakultet za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju u Beogradu, – Diplomirani specijalni pedagog
AST, Evropski akreditovan trening institut za psihoterapiju – sistemski porodični psihoterapijski savetnik I sistemski porodični psihoterapeut
AST, Evropski akreditovan trening institute za psihoterapiju – psihoterapijska propedevtika
“ Trauma I isceljenje” edukator prof. dr Tatjana Stefanović Stanojević
“ Racionalno emotivna I kognitivno bihejvioralna terapija dece I adolescenata” edukator Dr sci Olja Dukić
“ Kako raditi sa psihosomatskim problemima u psihoterapiji” edukator Milan Damjanac
“ Uvod u lečenje psihoza pomoću transakcione analize” educator Mr. Sci. Ravi Welch
“Etika u psihoterapiji” educator Doc Dr Nikola Petrovic
“Psihoterapija I vrli novi svet” 11.kongres psihoterapeuta Srbije
“Sazrevanje I zrelost” 10.kongres psihoterapeuta Srbije
“Hipohondrija iz različitih perspektiva” Nacionalni seminar
„Effective Communication” , National Democratic Institute for international affairs(NDI)
“Prikaz slučajeva u psihoterapiji I psihološkom savetovanju” II Medjunarodna naučno-praktična konferencija , Akademija za integralnu psihodinamsku psihoterapiju
Prvi nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti – mitovi – istine – izazovi – perspektive, Udruženje psihijatara Srbije
Trening EFT (Emotivno Fokusirana Terapija) u radu sa parovima, ICEEFT sertifikovani trener Kyriaki Polychroni, EFT terapeut i supervizor i Bojan Vukovic EFT, terapeut i supervizor
