Jedan od najznačajnijih događaja u životu je rođenje deteta. Tokom perioda trudnoće sve je usmereno na pripreme oko dolaska bebe, uređuje se soba, traži garderoba, obezbeđuje oprema, porodica se organizuje drugačije. A šta se dešava sa mamom? Telo se menja, nivo hormona ali i psiha. Neretko se očekuje da je mama dobro i da mora biti dobro i srećno jer je rodila dete, nema razloga da se oseća drugačije. Sva briga je usmerena na bebu i šta je njoj potrebno, mame su zanemarene pod uverenjem da moraju biti srećne.
Šta se dešava kada to nije slučaj? Kada se javi postporođajna depresija? Šta su uzroci a šta simptmi? Kako možemo pomoći ženi koja se nađe u takvom stanju?
Rođenje deteta nije jedini uzrok koji utiče na raspoloženje majke, odnosno nije dovoljan i nije preduslov da se žena oseća dobro. Uzroci nastanka postporođajne depresije su multifaktorski, odnosno genetski, sredinski i pod uticajem same ličnosti.
Genetski faktor je nasledni faktor, odnosno, ako u porodici postoji neko od bližih srodnika ko je bolovao od postporođajne depresije postoji veća vetovatnoća javljanja iste kod „nove“ mame. Takođe, veća je verovatnoća od oboljevanja od postporođajne depresije ako je porodilja imala prenatalnu depresiju, odnosno depresiju tokom trudnoće. Rizik se uvećava ako depresija nije lečena u tom periodu.
Sredinski faktori mogu biti:
– Uticaj kulture,
– Pritisak okolne,
– Socio-ekonomski status,
– Očekivanja od porodilje,
– Porodični odnosi,
– Izostanak podrške i pomoći,
– Ili preterano savetovanje i sugerisanje,
– Nasilje na porođaju ili traumatičan porođaj,
– Dostupnost zdravstvene nege porodilje,
– Loš partnerski odnos,
– Neželjena trudnoća.
– Faktori ličnosti:
– Rezilijentnost,
– Očekivanja (od partnera, od porodice, od sebe, od cele situacije sa bebom),
– Osećaj lične sposobnosti da se nosimo sa zadatkom,
– Uverenja (često iracionalna),
– Samopoštovanje i samopouzdanje,
– Osobine ličnosti,
– Fleksibilnost.
Ono što najčešće možemo da čujemo od porodilje koja se ne oseća dobro je:
„Nisam ovo ovako zamišljala“, „Mislim da nisam spremna za ovo“, „Mislila sam da će muž više biti uključen…“, „Svi očekuju da budem srećna…“Osećam se izgubljeno jer stalno dobijam različite savete šta i kako da radim“, „Ja sam loša majka jer se ne osećam dobro“.
Ova razmišljanja mogu biti siuaciona i proći sama od sebe u periodu postporođajne tuge, koja se normalno javlja nakon porođaja, manjeg je inteziteta od depresije i prolazi nakon nekog vremena (dva dana do dve nedelje). Postporođajna tuga je fenomen koji se javlja kao odgovor na proces prilagođavanja i snalaženja u novoj situaciji. Porodilja ali i celi roditeljski par se prilagođava novim ulogama koje su dobili, bebinim potrebama i zahtevima, uspostavljaju novi ritam spavanja i zadovoljavanja ličnih potreba, često su u početku potrebe porodilje stavljene po strani osim onih bazičnih. Porodilja se prilagođava na svoj novi izgled, gradi odnos sa bebom, uči se da prepoznaje bebine potrebe na osnovu plača, uspostavlja drugačiji odnos sa suprugom, nivo hormona se menja što takođe utiče i na raspoloženje. Ovi zadaci znaju biti jako izazovni i teški i dovesti do tugovanja, ali osećaj tuge neće uticati na funkcionalnost, porodilja će i dalje moći da odgovara na bebine i svoje potrebe i funkcioniše u novoj ulozi iako se oseća tužno.
Simptomi su mnogo blaži, brzo i spontano prolaze. Međutim, kod depresije izostaje i funkcionalnost, simptomi su intezivniji, traju duže i ne prolaze sami od sebe. Simptomi mogu biti:
– Osećaj beznadežnosti,
– Nemanje volje i snage da se odgovori na bebine potrebe,
– Razdražljivost i plačljivost,
– Osećaj da nedoraslosti zadatku,
– Brza promene raspoloženja,
– Iritabilnost,
– Osećaj besa,
– Osećaj krivice i stida,
– Nesanica ili preterano spavanje,
– Prejedanje ili slab apetit,
– Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti,
– Smanjen socijalni kontakt,
– Teškoće izgradnje odnosa sa bebom,
– Anksioznost i preterana briga,
– Osećaj tuge i očaja,
– Osećaj iscrpljenosti.
Postoporođajna depresija se ne mora javiti odmah nakon porođaja, može se javiti i 6 meseci nakon porođaja, pa čak i godinu dana.
Ako su simptomi intezivni i taju duže od tri nedelje i pritom utiču na funkcionalnost porodilje možemo govoriti o depresiji. U tom trenutku je važno pružiti podršku porodilji i uputiti je na adekvatnu stručnu pomoć. Važno je da razumemo da je pomoć potrebna i da je stanje intezivno kako bi na vreme dobila tretman.
Ono što bi preventivno mogli da uradimo je da unapred ugovorimo svoju ulogu sa trudnicom kada dođe beba, da ne budemo nametljivi, da pomognemo oko kućnih obaveza, pričuvamo bebu kako bi se porodilja odmorila, odgovorimo na potrebe porodilje i poštujemo ih, razumemo je i saslušamo, validiramo ako se oseća loše, jer sasvim je okej da nismo okej.
Diplomirala sam 2019. godine na Fakultetu za medije i komunikacije na Departmanu za psihologiju. Diplomirala sam odbranom kliničkog dosijea u kome su korišćena psihodijagnostička sredstva (LOBI, eksplorativni intervju, Genogram, VITI, MMPI- 201, IPS, TNR i Machover) u kliničkoj proceni ličnosti.
Završila sam kurs iz savremene psihodijagnostike kao i kurs izrade radionica.
U okviru osnovnih studija, praktična znanja iz oblasti kliničke psihologije, strekla sam na Institutu za mentalno zdravlje. U toku sam izrade master rada na master studijama Psihologija ljudskih resursa. Takođe, i u edukaciji za sistemskog porodičnog terapeuta.
