Dragan je uspešan advokat, ima suprugu i troje odrasle dece. Na poslu je uvažen, ima širok krug prijatelja i poznanika, u kući supruga i deca cene njegove savete i mišljenje vezane za svakodnevne izazove sa kojima se susreću.
Međutim, kada Dragan sa svojom porodicom poseti roditelje tokom praznika, postaje nezadovoljni tinejdžer, koji klima glavom na tatine zahteve i guta knedle na mamine kritike.
Mehanizam odbrane pod nazivom regresija, označava vraćanje na nezrele, razvojno starije forme ponašanja sa ciljem ventiliranja osećanja. Iako u našem repertoaru ponašanja možemo imati zrelije mehanizme prevladavanja stresnih događaja, određene situacije i odnosi mogu nas vratiti na razvojno primitivnije odbrane i ponašanja. Mnogima će ovaj okidač biti susret sa primarnom porodicom, odnosno porodicom porekla, tokom predstojećih praznika.
Majka koja prigovara što niste izgubili par kilograma viška, za koje vam je dobronamerno rekla da je bolje da ih skinete još prošlog puta, kako biste našli dobru priliku za udaju, otac koji je iznenađen kako niste još dobili siguran posao, a vaš brat je već uveliko cenjen i uvažan u polju kojim se bavi (da ne pominjemo da je mlađi 3 godine), mogu dovesti do toga da izjurite iz sobe, zalupite vrata za sobom i briznete u plač, baš kao što ste to radili u tinejdžerskom dobu.
Ako na poslu, u partnerskom odnosu i sa prijateljima imamo izgrađene funkcionalne, asertivne načine komunikacije i rešavanja konflikata, zašto pribegavamo regresivnom ponašanju u primarnoj porodici?
Pomenuti fenomen regresije je veoma čest. Iako može pokvariti prazničnu atmsoferu, ovaj mehanizam odbrane nas štiti od neprijatnih osećanja, kao što su:
- Ljutnja,
- Stid
- Tuga
- Ranjivost
- Krivica
Svaki član porodice je deo sistema, koji ima svoju ulogu u održavanje odnosa (dis)funkcionalnim. Sistem ima težnju ka održavanju homeostaze, odnosno ravnoteže. Težnja ka homeostazi predstavlja problem, kada je ravnoteža postignuta obrascima ponašanja koji nisu funkcionalni. Iako smo nezadovoljni odnosom i komunikacijom, težićemo ka njihovom održavanju jer su nam poznati i čine nas sigurnim.
Kako napraviti promenu?
Pored psihoterapije, koja može napraviti promene na dubljem nivou, razumevanje zašto se regresija javlja može nam pomoći da osvestimo svoj udeo u održavanju disfunkcionalnih obrazaca ponašanja. Iako znanje ne može učiniti da izbegnemo konfliktne u porodicama, može pomoći da postavimo granice i reagujemo iz uloge odrasih, pre nego buntovnih tinejdžera. Pre odlaska u dom u kojem ste odrasli, možete razmisliti o potencijalnim predstojećim razgovorima i situacijama sa kojima ćete se susresti, kakva će osećanja izazvati, do kakvih će ishoda dovesti.
Pre nego što pomislite kako vas niko ne razume i kako su svi protiv vas, probajte da podelite sa članovima porodice šta vam je potrebno i kako se osećate (što ne mora njima biti očigledno kao što vam se čini). Ovi koraci pomoći će vam da povratite unutrašnji lokus kontrole, kao i da osvestite šta možete da kontrolišete, a šta ne.
Neka vam ova godina ne bude novi početak za stare navike!
Nakon završenih osnovnih akademskih studija (2014-2018), sa dobijenim zvanjem diplomirani psiholog, upisala sam četvorogodišnju edukaciju iz sistemske porodične terapije.
Trenutno sam treća godina edukacije, u okviru AST-a, koji je evropski akreditovan trening institut za psihoterapiju.
Radim kao psihološki savetnik i psihoterapeut pod supervizijom.
Nakon diplomiranja radila sam u obrazovnom i zdravstvenom sistemu, a trenutno sam zaposlena u Ministarstvu odbrane kao referent za psihologiju. Sva stečena znanja i iskustva omogućavaju mi da bolje razumem porodičnu dinamiku i odnose, što su i primarne oblasti mog psihoterapijskog rada sa klijentima.
Pored sistemske porodične terapije, završila sam i početni kurs iz psihoterapaijskog modaliteta Transakciona analiza.
Rad sa klijentima podrazumeva individualnu, partnersku, kao i porodičnu terapiju.
Oblasti rada sa klijentima:
• Relacioni problemi
• Emocionalni problemi
• Separacioni problemi, nedostatak bliskosti
• Teškoće u komunikaciji
• Partnerski problemi
