Godinama unazad, nakon Dana zahvalnosti koji se tradicionalno slavi u SAD-u obeležava se i Crni petak. Zanimljivo je da je skoro pola saveznih država u SAD proglasilo taj dan za praznik. Međutim, on se obeležava i širom sveta. Kupci danima unapred imaju u vidu proizvode koje će kupiti, po veoma povoljnim cenama. Svakodnevno se susrećemo sa različitim porukama koje nam se prenose putem medija, televizije i slično, koje na taj način žele da utiču na naše odluke o tome da li prihvatiti ponudu reklamnih kampanja. Motivi za kupovinu mogu biti različiti.
Sigurni smo da je svako od nas upoznat sa ličnim osećajem radosti, ispunjenja, zadovoljstva tokom i nakon kupovine određenih proizvoda sebi ili nekoj dragoj osobi. Ipak, da li znate napraviti razliku između normalnog kupovanja i opsesivnog kupovanja? Psihološki i socijalni problem nastaje kada takvo trošenje novca postane nekontrolisano, jasnije rečeno-kada dođe do nemogućnosti obuzdavanja impulsa. U stručnoj psihijatrijskoj DSM-V klasifikaciji, kompulzivno kupovanje se svrstava u poremećaje kontrole impulsa. Ova pojava naziva se i oniomanija (od grčkih reči onios/na prodaju i mania/ludilo). Takav način raspolaganja novcem može dovesti do problema u svakodnevnom životu kao što su sukobi sa porodicom, prijateljima, dugovi, problemi na poslu i slično. Osećaj zadovoljstva, moći, podizanja samopouzdanja je ponekad samo privremen i nakon toga se javlja anksioznost, gubljenje poverenja od strane bliskih osoba, osećaj krivice zbog dugova i slično. Osoba može formirati lažnu sliku uštede novca samo zato što je nešto kupljeno na popustu, a osećaj emocionalnog zadovoljstva samo predstavlja potkrepljenje za dalju kupovinu proizvoda koji joj možda nisu ni potrebni. Smatra se da je osoba zavisna ukoliko kupovina kontroliše nju, umjesto da ona ima kontrolu nad kupovinom.
Ukoliko osoba postane svesna izazova sa kojim se suočava može napraviti novi, adekvatniji plan potrošnje svojih resursa. Psihološka pomoć se takođe pokazala efikasnom. Dobar psihoterapeut će različitim tehnikama kroz razgovor sa klijentom rešiti problem. Preporučuje se CBT iliti kognitivno-bihejvioralna terapija.
Završila sam studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Nikšiću.
Prethodnih godina upoznavala sam se sa načinom na koji funkcioniše inkluzivno obrazovanje u Osnovnim školama i organizacijom kreativnih radionica u integrisanoj nastavi, kao i uočavanjem darovitih učenika i podsticanjem razvoja njihovih sposobnosti u okviru različitih radionica, treninga, obuka i slično. Bavim se temama koje se tiču aktivizma mladih u mnogim oblastima društvenog djelovanja. Imam iskustva sa radom na bolničkom odjeljenju psihijatrije, gdje sam postala kvalifikovana za izvođenje raznih psiholoških procjena, testova intelektualnih sposobnosti, ličnosti, motiva, poremećaja i slično.
