Igranje je osnovna aktivnost deteta. Pored igre, detetovu pažnju zaokupiraju i crtani filmovi. Crtaći su sastavni deo detinjstva.  Svi smo odrstali maštajući da smo glavni junak iz omiljnog crtaća, po 100 puta gledali isti crtani a da nam i dalje nije bio dosadan, sa drugarima se “borili” ko će biti veštica a ko vila.

Crtaći imaju određenu ulogu  detetovom životu i ako se koriste u optimalnoj meri mogu biti vrlo korisni za razvoj deteta, u suprotnom, svako preterivanje je štetno.

U ovom tekstu bavićemo se samo ženskim likovima iz popularnih bajki “Snežana i sedam patuljaka”, “Pepeljuga” i “Uspavana lepotica”. Ove bajke su nastale u narodu. Vrlo su stare a prvobitne i originalne verzije su dosta “surovije” i drugačije nego trenutno dostupne. Svakako njihova misija je bila da prenesu neku važnu poruku, moralnu i etičku, sačuvaju verovanje, mit, i kulturu jednog naroda. Verzije koje mi sada poznajemo prešle su dug put od usmenog prenošenja, zapisivanja i konačno ekranizacije. U ovom tekstu govorimo o ekranizovanim popularnim junakinjama Aurori, Snežani i Pepeljugi.

Deca se često identifikuju sa likovima iz bajki i to im pomaže da negde “zauzdaju” svoju zbunjenost životom i osmisle ga. Likovi iz bajki, po transakcionoj analizi, ulaze u njihov životni skript koji oni u kasnijem životu mogu živeti u manjoj ili većoj meri, modifikovano. Identifikacija sa likom nekada može biti toliko jaka da dete kada odraste, na primer, ima problema u partnerskim odnosima. To su vam uglavnom one osobe koje čekaju “princa na belom konju”, savršenog mladića koji ispunjava sva njihova nerealna i idealizovana očekivanja, i zato često ostaju same. Ali da bi do indetifikacije sa likom došlo i on ušao u životni skript deteta mora da postoje drugi, ozbiljniji razlozi. Na primer, nedovoljno ili neadekvatno prisustvo oca u detinjstvu kod devojčica može dovesti do identifikacije sa likovima iz bajki, osim ako ne posotji druga muška figura koja bi menjala oca. Za ovo nisu bajke krive, iz bajki je samo preuzet skript, jer nije bilo drugog adekvatnog izvora za preuzimanje.

Osim toga što pomažu deci da razumeju svoj unutrašnji život, bajke prenose i moralne i životne poruke, uče decu vrednostima, omogućavaju im da lakše razumeju apstraktne stvari, kao što su osobine, razlikuju dobro od lošeg, nama kao roditeljima pomažu da lakše određene situacije razjasnimo deci ako su ih već videli u bajkama. Bajke su za decu kao svet u malom, ali dosta jednostavniji. Stoga su jako korisne i značajne u dečijem životu.

Prvi fenomen koji je zajednički ovim trima bajkama je  dramski trougao. Ono što je za njega karakteristično je da su tri lika međusobno uvezana tako što je jedan Progonilac, jedan je Žrtva a jedan Spasilac. Konkretno, progonilac je uvek zlikovac, Zla maćeha, Zla kraljica, Grdana, žtve su Pepeljuga, Snežana i Aurora a spasilac je uvek Princ. Drama se dešava onda kad dođe do emocionalnog obrta, odnosno kad zlice postanu žrtve jer plate za svoja zlodela, a žrtve budu spasene. Zapravo ovaj fenomen, dramski trougao, nastao je iz analize bajki, jer je ovo postavka koja se često odigrava u bajkama. Ono što je takođe zajedničko je i fenomen naučene bespomoćnosti. Kao i u ovim bajkama i u relanom životu češće je prisutan kod žena. Zapravo, naučena bespomoćnost je baš to naučena bespomoćnost, odnosno naučeni smo da nismo dovoljno sposobni da dođemo do cilja sami i da nam je stalno potreban neko da realizuje naše ciljeve i snove umesto nas. Koju god junakinju, iz ove tri bajke, da pogledamo kod sve tri je prisutan isti fenomen. Ni Snežana, ni Pepeljuga, ni Aurora, nisu se borile za svoje snove, do njih ih je doveo neko drugi. U ovom slučaju Princ, uz pomoć Dobre vile ili patuljaka. Reklo bi se da su samo pasivni igrači svojih života. Šta je još zajedničko ovim junakinjama? Pozicija lokusa kontrole. Lokus kontrole se odnosi na to da li opažamo da je moć nad našom sudbinom i upravljanja njome u nama, ili je spolja, gde se, zapravo, osećamo bespomoćno jer ne možemo ništa uraditi već sve zavisi od drugih. U ovim slučajevima, jasno je, lokus kontrole je spolja. Aurora još na rođenju dobija princa koji će joj biti muž, mama i tata su joj već ugovorili brak a Grdana odredila zlu sudbinu, dok su se dobre vile pobrinule za to da ublaže kletvu i osiguraju ljubav između Aurore i princa Filipa. Pepeljuga je nemoćna nad Zlom maćehom i njenim ćerkama, Drizelom i Anastasijom, koje su je pretvorile u sluškinju. A Dobra vila je tu da joj prokrči put do Princa. Snežanu, donekle, prati ista sudbina kao i Pepeljugu. I njena zla maćeha, Kraljica, ju je pretvorila u domaćicu jer je zavidela njenoj lepoti, ali ona utočište i pomoć od čini Kraljice nalazi kod patuljaka.

Ako se analizom bavimo kao psihoanalitičari, onda se može uočiti spliting. Spliting znači cepanje, rascep.  Ovaj mehanizam javlja se kod sasvim male dece kao odbrana kada roditelji ne ispunjavaju njihove zahteve. Na primer, kada mama doji bebu, beba vidi dobru mamu, ali kada beba plače a mama ne dolazi, beba vidi lošu mamu. Iako je to jedna ista mama, beba je vidi kao dve, potpuno dobru, kada ispunjava njene potrebe, i potpuno lošu, kada to ne čini. Naravno, ovaj mehanizam je privremen, dok dete ne nauči da integriše dobru i lošu mamu u jendu ličnost. Međutim, ovaj mehanizam odbrane je patološki ako perzistira i pojavi se u odraslom dobu. Pa upravo u ženskim likovima. Ženski likovi su prikazani u suprotnosti. Pepeljuga, Snžana i Aurora su potpuno dobre, bez ikakvih mana, kao dobra mama kod bebe, a Gradana, Zla maćeha i Zla kraljica su potpuno loše, bez ikakvih vrlina, kao loša mama. Nema koherentnosti u ženskom liku već rascep. Nije prikazana realna žena sa vrlinama i manama već njena idealizacija ili kriticizam prema likovima suprotnim od idealnog. Lik dobrih žena je idealizovan i nemoguće ga je ostvariti u realnom životu. Reprezentuje ženu kao potpuno moralno ispravnu, između ostalog i vrlo poslušnu (naučena bespomoćnost i lokus kontrole) kako bi zadovoljila društvene norme i kao takva bila nagrađena. Dakle, žena pre svega treba da bude lepa, poslušna, dobra, nežna, brižna, požrtvovana…u suprotonom je zla. Ovakva idealizacija, ako je prisutna u životnom skriptu muškaraca, dovodi do nerealnih očekivanja od žena, samim tim i nezadovoljstva i neuspešnih odnosa sa njima. S druge strane, zlice su ohole, samostalne, uporne, osvetoljubive, tvrdoglave…i kao takve su kaženjene, nisu baš slavno završile na kraju, i nisu društveno prihvaćene. Još jedna stvar je zanimljiva ovde. Čuvena izreka „žena je ženi vuk“, pronašla je svoj život baš u ovim bajkama. Žena, ženi podmeće „nogu“. Glavni neprijatelj princezama je žena koja je pored toga što je ohola i zavidna, i ljubomorna.

Pogrešan zaključak bi bio ako posle ovog teksta ne bi čitali deci bajke. Zašto? Ova psihoška analiza bi trebalo da služi roditeljima. Roditelji bi trebalo sa decom, povremeno, da gledaju craće i pre spavanja da im čitaju bajke i onda kroz razgovor sa decom da im pojasne ili dopune ono što ih zbunjuje, ne razumeju ili se ne uklapa u trenutnu sliku sveta. Kao što je već rečeno bajke deci pomažu da razumeju svoj unutrašnji, zbunjući svet. Preko crtanih filmova i bajki deca upoznaju realnost. Mnoge stvari deci lakše možemo da objasnimo ako im poistovetimo sa nekom situacijom iz crtaća. Šta je dobro a šta loše deca lakše nauče uz omiljene junake, kao i druge moralne principe koji su njima, u ranom uzrastu, vrlo apstraktni. Čitajući deci ostvarujete dublji emocionalni kontakt sa njima, koji je vrlo važan. Kroz razgovor i čitanje deca uče nove reči i pravilan izgovor. Stoga bi bilo dobro svako veče pročitati neku bajku detetu i dozvoliti mu da najviše sat i po vremena dnevno gleda crtaće.

Marija Igić

Diplomirala sam 2019. godine na Fakultetu za medije i komunikacije na Departmanu za psihologiju. Diplomirala sam odbranom kliničkog dosijea u kome su korišćena psihodijagnostička sredstva (LOBI, eksplorativni intervju, Genogram, VITI, MMPI- 201, IPS, TNR i Machover) u kliničkoj proceni ličnosti.

Završila sam kurs iz savremene psihodijagnostike kao i kurs izrade radionica.

U okviru osnovnih studija, praktična znanja iz oblasti kliničke psihologije, strekla sam na Institutu za mentalno zdravlje. U toku sam izrade master rada na master studijama Psihologija ljudskih resursa. Takođe, i u edukaciji za sistemskog porodičnog terapeuta.