U današnjem brzom i zahtevnom svetu, slobodno vreme i odmor igraju ključnu ulogu u održavanju, kako mentalnog tako i fizičkog blagostanja. S obzirom na vreme u kome živimo, neophodno je iznova i iznova naglašavati važnost odmora koji je često zanemaren usled pritisaka svakodnevnice, kao i očekivanja okoline.

Odmor kao luksuz

Često se danas provlači fraza kako je odmor luksuz, međutim, to se mora poreći. Neophodno je odmor posmatrati kao nužnost za uravnoteženo funkcionisanje jednog pojedinca. Rezultati naučnih istraživanja veoma često pokazuju da odmor u velikoj meri doprinosi boljoj koncentraciji. Osim toga, doprinosi i povećanoj produktivnosti, kao i kreativnosti.

Benefiti odmora

Kada govorimo o fizičkom zdravlju, pokazalo se da odmor visoko korelira sa smanjenjem stresa. Takođe, ima direktan uticaj na smanjenje nivoa kortizola (hormona stresa). Ovo posledično dugoročno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali isto tako i jača imuni sistem i doprinosi dugovečnosti.

Na planu mentalnog zdravlja, odmor omogućava efikasnije procesuiranje emocija i ličnih iskustava. Pored toga, slobodno vreme daje nam dodatan prostor za samorefleksiju i instrospekciju. Obe su ključne za emocionalnu regulaciju i sveopšte blagostanje pojedinca. Različita istraživanja ukazuju i na to da osobe koje redovno odmaraju pokazuju manju sklonost ka depresivnim i anskioznim simptomima.

Pored svega navedenog, treba pomenuti i društvenu komponentu slobodnog vremena, s obzirom da ona takođe igra veoma važnu ulogu u našem celokupnom funkcionisanju. Naime, vreme provedeno sa prijateljima i porodicom je vreme uloženo u naše emocionalno zdravlje. Povrh toga, uloženo je u širenje i jačanje mreže podrške i osećaja pripadnosti. Na kraju, to sve skupa doprinosi jačanju kapaciteta za reagovanje na stresne situacije.

Ne sme se zanemariti ni fizička aktivnost, koja je neretko sastavni deo slobodnog vremena, a koja ima višestruke benefite, kako po naše mentalno, tako i po fizičko zdravlje.

Glorifikacija prekomernog rada

Nažalost, u modernom svetu, sve je veća težnja ka glorifikaciji prekomernog rada, te se to neretko uzima i kao mera uspeha. Ova paradigma, sa aspekta logike i nauke, potpuno je pogrešna. Naprotiv, neophodno je prepoznati da je balans između rada i odmora upravo ključ za uspeh i efikasnost.

Na kraju, ovo je apel upućen svima nama, da prepoznamo i vrednujemo važnost odmora, i za početak, bar uvidimo neophodnost integracije odmora kao aspekta svakodnevnog života.