Za roditelje početak školske godine može izazvati pomešana osećanja uzbuđenja i straha. Zadovoljstvo koje osećate dok posmatrate kako vaše dete raste, uči i stiče nova prijateljstva, može biti praćeno osećanjima nelagode i zabrinutosti. Polazak u školu je veliki događaj, ali uzbuđenje može biti praćeno osećajem krivice. Roditeljska krivica je česta emocionalna reakcija mnogih roditelja kada njihovo dete kreće ili se vraća u školske klupe. Važno je razumeti da su ova osećanja potpuno normalna, kao i to da je moguće njima upravljati.

Šta je roditeljska krivica?

Najjednostavnije rečeno, roditeljska krivica može se opisati kao unutrašnji glas koji preispituje da li radite dovoljno za svoje dete. To je osećaj zabrinutosti ili kajanja koji roditelji doživljavaju kada veruju da ne ispunjavaju očekivanja koja su sebi postavili ili koja su nametnuta socijalnim standardima. Ova krivica može se manifestovati na različite načine, uključujući strah da ne radite dovoljno za svoje dete, da niste dovoljno prisutni ili da grešite u ispunjavanju detetovih potreba.

Najčešći uzroci javljanja ove emocije

Početak nove školske godine može aktivirati roditeljsku krivicu iz nekoliko razloga:

Nemogućnost balansiranja privatnog i poslovnog života. Ako ste zaposleni roditelj, možete se suočiti sa teškoćama u balansiranju poslovnih obaveza i kvalitetnog vremena provedenog s detetom. Tokom školske godine, zaposleni roditelji često propuštaju jutarnje odlaske u školu ili imaju samo kasne večernje sate da provedu sa detetom. Nedostatak energije i zajedničkih aktivnosti može stvoriti utisak da niste dovoljno prisutni u detetovom životu.

Poređenje sa drugim roditeljima. Kada se poredimo s drugima, često se fokusiramo na aspekte koji podržavaju ideju da drugi „drže sve konce u rukama“, što može umanjiti naše samopouzdanje i učiniti da se osećamo neuspešnima. Društvene mreže dodatno pogoršavaju ovaj problem, pružajući plodno tlo za donošenje kontraproduktivnih zaključaka.

Socio – ekonomski faktori. Razni socio – ekonomski faktori, kao što su finansijske brige i osećaj nesigurnosti, mogu dovesti roditelje u stanje povišenog stresa, posebno kada se osećaju nesposobnima da detetu obezbede sigurnost i zdravu sredinu za odrastanje. Takve brige često vode u kontinuirano preispitivanje sopstvenih odluka.

Kako upravljati osećajem krivice?

Roditeljska krivica je veoma neprijatno osećanje, ali ona ne mora umanjiti pozitivno roditeljsko iskustvo. Iako se krivica može činiti kao pretežak teret, postoje načini da je preoblikujete u motivaciju za dalji rast i poboljšanje odnosa sa svojim detetom.

Evo nekoliko načina kako možete upravljati ovim osećanjima:

Prihvatanje. Osvešćivanje, razumevanje i prihvatanje sopstvenih emotivnih stanja prvi su koraci. Kada shvatite da je svaka emocija normalna i informativna, povećavate svoju ličnu samosvest, što olakšava prevazilaženje tih osećanja.

Postavljanje realističnih očekivanja. Niko nije savršen i ne postoje savršeni uslovi. S ovim u vidu, roditelj može kreirati adekvatne ciljeve i razumeti da je u redu da se različiti aspekti života prioritizuju u različitim periodima.

Kvalitet, ne kvantitet. Broj sati provedenih s detetom nije toliko bitan koliko kvalitetno provedeno vreme. Čak i kratke, ali značajne interakcije imaju veći uticaj nego nekoliko sati provedenih zajedno bez prave prisutnosti i zadovoljstva.

Promena perspektive. Umesto da se fokusirate na sve što niste uradili, podsetite se na ono što jeste. Ova promena perspektive omogućava vam da se prema sebi odnosite s više ljubaznosti i razumevanja. Prepoznajte svaki korak koji ste preduzeli u pravcu detetove dobrobiti, jer i najmanji napori imaju značajan uticaj na njegov razvoj. Važno je da budete svesni svojih uspeha i da ih slavite, jer to doprinosi vašem osećaju postignuća i zadovoljstva u ulozi roditelja.

Razgovarajte s detetom. Otvorena i iskrena komunikacija s detetom može olakšati osećaj krivice. Pitajte svoje dete kako se oseća i podelite svoje brige. Možda ono što vas brine nije ni u njegovoj svesti. Razumevanjem šta je za dete zaista važno, možete se razuveriti i smanjiti osećaj krivice.

Krivica kao prilika za lični razvoj

Imajte na umu da je krivica deo kompleksnog iskustva roditeljstva i da je prirodno da se ponekad javi. Umesto da dozvolite da vas negativna osećanja preplave, posmatrajte ih kao priliku za lični razvoj i otkrivanje novih obrazaca ponašanja koji će poboljšati vaš odnos s detetom.

Ako osetite da vam je potrebna dodatna podrška u upravljanju osećajem krivice ili želite da produbite svoj odnos sa detetom, ne oklevajte da potražite savet ili pomoć stručnjaka. Psihoterapija može biti dragocen resurs u osnaživanju roditeljske uloge i izgradnji zdravih odnosa.

Važno je da ovim osećanjima upravljate na zdrav način kako ona ne bi bacila senku na radost roditeljstva. Ono što se zaista računa je ljubav i trud koji ulažete u svoje dete. To je ono što će vaše dete pamtiti.