Proces u psihoterapiji predstavlja putovanje koje klijenti prolaze uz pomoć terapeuta kako bi postigli promene u svom emocionalnom, mentalnom i ponašajnom funkcionisanju. Psihoterapija pruža siguran prostor u kome klijenti mogu istraživati svoje misli, osećanja i ponašanja i raditi na promeni onih aspekata života u kojima se osećaju ograničeno ili zaglavljeno.
Kroz terapijski proces, klijenti postupno razvijaju dublje uvide u svoje obrasce ponašanja i osećanja. On zahteva vreme i obuhvata seriju koraka i aktivnosti koje terapeut i klijent prolaze kako bi postigli ciljeve terapije.
Proces u psihoterapiji je usko povezan sa promenom. Promena se dešava kroz proces samorazumevanja, svesnosti, učenja novih veština i razvijanja novih načina razmišljanja i ponašanja. Ona se događa kroz različite faze terapije. To uključuje istraživanje problema, razumevanje uzroka i obrazaca ponašanja i razvoj novih perspektiva i strategija suočavanja.
Terapeut je osoba koja pruža podršku, razumevanje i veštine koje su potrebne za ostvarivanje željenih promena. Ono što je ključno je uspostavljanje sigurnog i poverljivog odnosa između terapeuta i klijenta, kako bi klijenti bili otvoreni za samorazumevanje, učenje i eksperimentisanje sa novim načinima razmišljanja i delovanja i kako bi postigli dublje i trajnije promene u svom životu.
Terapijski proces može biti teško iskustvo za mnoge ljude i može varirati u zavisnosti od specifičnog modaliteta terapeuta i individualnih okolnosti klijenta. Da bi se olakšala težina iskustva, terapija se može objasniti u nekoliko faza kako klijent napreduje kroz svoje ciljeve.
Faze terapijskog procesa pomažu da terapija bude pozitivno iskustvo. Svaka faza predstavlja drugačiji nivo motivacije i drugačiji nivo promene. Klijenti mogu ući u terapiju u različitim fazama terapijskog procesa.
Postoje različiti psihoterapijski modaliteti i svaki od njih ima svoje metode i tehnike koje terapeuti koriste. Njihova efikasnost zavisi od individualnih okolnosti i potreba svakog klijenta, ali jedan od najvažnijih koraka je izgradnja terapijskog saveza odnosno poverenja između terapeuta i klijenta, ali i stvaranje sigurnog okruženja u kom se klijent oseća sigurno, podržano i prihvaćeno. To uključuje prihvatanje od strane terapeuta i poverenje od strane klijenta.
Ipak, proces terapije se često može podeliti na određene faze. Ona počinje procenom problema i ciljeva gde terapeut i klijent zajedno postavljaju ciljeve i određuju šta klijent želi postići. Terapeut procenjuje problem i razume trenutnu situaciju. Početne sesije obično uključuju opštije razgovore o klijentovom životu, prošlim iskustvima, izazovima i odnosima. Ovaj pristup može pomoći terapeutu da razume kontekst i pozadinu situacije dok se klijent više navikava na terapeuta.
Tokom daljeg rada terapeut korisiti različite tehnike i strategije kako bi pomogao klijentu u rešavanju problema, poboljšanju samopoštovanja i samopouzdanja i razvoju novih veština za suočavanje.
Obrada problema u terapiji može značiti rad na njegovom stavljanju u koherentnu životnu priču. U ovoj fazi se takođe mogu preduzeti koraci za stvaranje promena u klijentovom životu, odnosima, obrascima razmišljanja, navikama i još mnogo toga. Ona može uključivati istraživanja emocija i uverenja, zajedno sa zadacima osmišljenim da pomognu u primeni terapijskih strategija van redovnih sesija. Mogu se primeniti i drugi tretmani i terapijske tehnike, u zavisnosti od potreba, ciljeva i situacije klijenta.
Tokom procesa klijent i terapeut redovno reflektuju o napretku, obrađuju emocionalne reakcije i promene koje se dešavaju tokom terapije, a terapeut kontinuirano procenjuje napredak klijenta i prilagođava terapijski plan prema potrebi.
Kada su postignuti ciljevi terapije ili kada klijent oseti da vise nije potrebna terapijska podrška, terapija se zaključuje uz procenu postignutog napretka i planira održavanje promena.
Faza održavanja terapije se dešava kada je klijent zadovoljan napretkom koji je napravio ili promenama koje je uveo tokom terapije. Mnogi klijenti nastavljaju da posećuju redovne terapijske sesije čak i kada dođu do faze održavanja. Drugi mogu odlučiti da su efikasno ostvarili svoje ciljeve i u potpunosti prestati da pohađaju terapiju.
Za neke, terapija može biti doživotno putovanje bez definisane krajnje tačke. Pošto nema dva ista klijenta, faza održavanja može varirati u zavisnosti od klijenta, terapeuta i okolnosti lečenja.
Terapijski proces može uključivati neke ili sve ove faze. Može izgledati drugačije od osobe do osobe, ali ono što je zajedničko je rad na unapređenju mentalnog zdravlja u bezbednom prostoru bez osuđivanja, i prilika da se istraže potencijalna rešenja za lične i profesionalne izazove i mogućnost da se stekne novi pogled na svoje misli, ponašanja i navike.
Prihvatanje procesa u psihoterapiji podrazumeva otvoreno prihvatanje svih faza i izazova koje terapija nosi sa sobom. To uključuje prihvatanje vlastitih osećanja, misli i reakcija kao i spremnost na istraživanje i rad na njima.
Važno je razumeti da je proces terapije složen i da neće uvek biti prijatan, ali da je svaki korak važan za postizanje dubljeg razumevanja sebe i postizanje željenih promena.
Promena nije uvek brza i linearna već je prirodni deo razvoja i samorazumevanja. Prihvatanje procesa omogućava klijentu da se otvori prema terapeutu i ostvari najbolje rezultate.
Diplomirala sam na osnovnim studijama pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2003-2009) i stekla zvanje master pedagoga.
Nakon studija upisala sam četvorogodišnji program edukacije iz Sistemske porodične psihoterapije u organizaciji centra za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje (2012-2016). Program je realizovan u skladu sa važećim evropskim standardima. Edukacija je realizovana sa ukupno 1550 sati rada (550 sati teorije, 600 sati kliničke prakse i 400 sati supervizije) .
U okviru Instituta za psihodramu od (2016-2018) iskustveno sam učestvovala u psihodramskoj grupi i ostvarila 251 sat ličnog rada u terapiji i 7 terapijsko edukativnih sati kroz učestvovanje u pihodramskoj radinici na temu “Snovi u grupnoj psihoterapiji različiti pristupi”.
Pored psihoterapijskog rada, imam 10 godina iskustva u vaspitno obrazovnom i savetodavnom radu (predškolske ustanove, srednja i osnovna škola). Posedujem međunarodno priznat sertifikat za Montesori vaspitača i uverenje o savladanoj obuci za primenu testa TIP-1.
Godinu dana sam provela u oblasti pomaganja ugroženim grupama ljudi iz ratom zahvaćenih područja kroz pružanje psihosocijalne podrške deci migrantima, njihovim roditeljima i ženama, pomažući im da razviju veći stepen samopouzdanja i lakše se prilagode izazovnim okolnostima (projekat međunarodne organizacije Save the Children). Prošla sam brojne akreditovane programe stručnog usavršavanja i seminare.
U saradnji sa Udruženjem roditelj radila sam na izradi i realizaciji programa “Škola roditeljstva” u cilju osnaživanja roditeljskih kompetencija i upoznavanje sa novim znanjima i stilovima u vaspitanju.
U okviru Udruženja rast radila sam na izradi i realizaciji višemesečnog programa radionica za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije za decu uzrasta 7-11 godina.