Svi imamo periode kada nam nedostaje samopouzdanje i kada se ne osećamo dobro u vezi sa sobom. Ali kada nisko samopoštovanje postane dugoročan problem, to može imati štetan uticaj na naše mentalno zdravlje i naš svakodnevni život.

Šta je samopoštovanje?

Samopoštovanje je način na koji razmišljamo o sebi i vrednost koju sebi pridajemo. Podrazumeva način razmišljanja, osećanja i ponašanja koji pretpostavlja da prihvatamo sebe, poštujemo sebe, verujemo sebi i u sebe.

Kada prihvatamo sebe možemo da živimo sa svojim snagama i slabostima bez osuđivanja. Tada možemo da se prema sebi odnosimo jednako dobro kao prema bilo kome drugom koga poštujemo. Takođe, to znači da verujemo da smo sposobni da zadovoljimo svoje najdublje potrebe, težnje i ciljeve.

Zdravo samopoštovanje

Osoba sa zdravim samopoštovanjem je sklona da misli pozitivno o sebi i životu uopšte. To je čini sposobnijom da se nosi sa životnim usponima i padovima. Ukoliko je naše samopoštovanje nisko, težimo da vidimo sebe i svoj život u negativnijem i kritičnijem svetlu. Osećamo se manje sposobnim da prihvatimo izazove koje nam život postavlja, što može negativno uticati na mentalno i fizičko zdravlje. 

Ljudi sa zdravim samopoštovanjem vole sebe i cene svoja dostignuća. Ove osobe preuzimaju odgovornost za svoje postupke, čak i kada nisu zadovoljni postignutim rezultatima.

Nisko samopoštovanje

Dok svima povremeno nedostaje samopouzdanje, ljudi sa niskim samopoštovanjem se većinu vremena osećaju nesrećno ili nezadovoljno sobom. Nisko samopoštovanje se odnosi na dugoročnu negativnost o tome ko ste i kako se pojavljujete u svetu i može uticati na to kako pojedinci donose odluke i žive svoje živote. Nisko samopoštovanje može negativno uticati na međuljudske odnose, posao, partnerske odnose.

Uobičajeni znaci niskog samopoštovanja jesu naše opažanje da ne vredimo, da nismo dovoljno dobri, inferiornost koju osećamo u odnosu na druge, preterana kritičnost prema sebi i osetljivost na kritiku, preuzimanje odgovornosti i za situacije koje nisu pod našom kontrolom, sumnja u sebe, umanjivanje ili ignorisanje sopstvenih kvaliteta, poteškoće u poverenju u druge.

Šta uzrokuje nisko samopoštovanje?

U središtu niskog samopoštovanja su negativna uverenja i mišljenja koja imamo o sebi. Niko se ne rađa sa ovakvim verovanjima, ona se razvijaju kao rezultat iskustava koja imamo tokom svog života. Na razvoj samopoštovanja kod mladih utiču različiti faktori, uključujući genetiku, porodičnu dinamiku, društveno i kulturno okruženje, kao i lična životna iskustva i uticaj medija.

Ponašanje drugih ljudi prema nama, posebno kada odrastamo, može u velikoj meri uticati na to kako vidimo sebe. Naši roditelji, braća i sestre, učitelji i vršnjaci šalju nam pozitivne i negativne poruke o nama samima. Iskustva iz ranog detinjstva, naročito ona nastala sa primarnim negovateljima mogu imati uticaj na formiranje samopoštovanja.

Primeri takvih iskustava uključuju:

• Odrastanje uz preterano kritične roditelje. Odrastanjem uz roditelje koji su bili preterano kritični ili postavljali previsoke kriterijume dete razvija osećanje krivice i osećaj da šta god da uradi nije dovoljno dobro. U odraslom dobu to može voditi težnji savršenstvu kako bi se prevazišao dugo prisutan osećaj manje vrednosti, kao i razvoj sklonosti prema prevelikoj samokritičnosti.
• Gubitak bitne osobe u detinjstvu. Iskustvo razdvajanja od roditelja usled smrti ili razvoda može dovesti do osećanja praznine i napuštenosti. U odraslom dobu to može voditi težnji da se prevaziđu stara osećanja napuštenosti kroz preteranu zavisnost od druge osobe, hrane, posla ili bilo čega što može da ublaži taj neprijatan osećaj.
• Zlostavljanje od strane roditelja. Dete koje je pretrpelo zlostavljanje u detinjstvu može odrastati sa složenom mešavinom osećanja uključujući osećanja neadekvatnosti, nesigurnosti, nepoverenja, krivice ili besa. U odraslom dobu oni koji su preživeli zlostavljanje mogu da usmere svoj bes kroz nasilje prema drugima ili sa druge strane da ga okrenu prema sebi, što vodi preziru prema sebi, krivici i osećanju neadekvatnosti. To može imati uticaj i na uspostavljanje bliskih odnosa u odraslom dobu.
• Odrastanje sa roditeljima zavisnicima od alkohola i droga. Hronično konzumiranje alkohola ili zloupotreba droga stvara u porodici haotičnu i nepouzdanu atmosferu u kojoj dete teško stiče doživljaj poverenja i sigurnosti. Kako postoji negiranje problema od strane roditelja to postaje način na koji dete uči da negira sopstvena osećanja, što ostaje obrazac i u odraslom dobu.
• Zanemarivanje od strane roditelja. Ukoliko su roditelji preokupirani sobom, poslom ili drugim brigama neuspevaju da deci pruže dovoljno brige i pažnje, deca bivaju prepuštena sama sebi što vodi osećanju nesigurnosti, bezvrednosti i usamljenosti što kasnije u odraslom dobu vodi zanemarivanju svojih potreba.
• Odbacivanje od strane roditelja. Odbacivanje deteta vodi osećanju da nisu željena što kasnije dovodi do samooptuživanja ili samosabotiranja.
• Prezaštićivanje od strane roditelja. Prezaštićivanje deteta dovodi do toga da dete nije sposobno da preuzme rizik nezavisnosti i poverenja prema svetu izvan porodice. U odraslom dobu dovodi do nesigurnosti  i straha od razdvajanja od bezbedne osobe i bezbednog mesta.
• Preterano udovoljavanje od strane roditelja. Deca kojima se previse udovoljava ne nauče da odlažu zadovoljstvo i da postoje granice. U odraslom dobu nedostaje im upornost i imaju poteškoće da istraju u uloženom naporu, teško preuzimaju odgovornost za sopstveni život. Osećaju se nesigurno jer im život ne pruža ono što su naučili da dobijaju u detinjstvu.

Moguće je razviti nisko samopoštovanje bez konkretnih negativnih iskustava, već jednostavno kroz deficit dovoljno pozitivnih. Bez dovoljno poruka da su dobra, posebna ili voljena, deca mogu stvoriti utisak da nisu dovoljno dobra.

Kvalitet života

Nisko samopoštovanje može smanjiti kvalitet života osobe na mnogo različitih načina. Negativna osećanja i stalna samokritika mogu uticati na to kako ljudi vide sebe, uključujući njihovo verovanje u sebe i svoje sposobnosti.

Sniženo samopoštovanje može dovesti do toga da ljudi donose negativne odluke o tome kako se ponašaju prema sebi ili dopuštaju drugima da se ponašaju prema njima. Ovakva ponašanja mogu pokrenuti negativan ciklus. Npr. mogu se sakriti od društvenih situacija, prestati da pokušavaju nove stvari i izbegavaju stvari koje im predstavljaju izazov stvarajući dalji gubitak samopoštovanja. Nadalje, to može dovesti do povlačenja i izolacije što može doprineti povećanju anksioznosti i depresije i lošeg kvaliteta života.

Rešenje?

Zbog svega navedenog ukoliko primetimo kod sebe znake niskog samopoštovanja bilo bi dobro da radimo na tome kako bi prevenirali veće probleme i negovali svoje mentalno zdravlje. Preduzimanje koraka da negativne misli zamenimo pozitivnim i da postanemo manje kritični prema sebi može nam pomoći da poboljšamo svoje samopoštovanje i samopouzdanje.