Neprijatne emocije i zdravlje

23 maj
maj , 23 , 2023 Julija Vukašinović

Često se emocije poput tuge, ljutnje, straha, gađenja itd. smatraju negativnim emocijama, ali one to nisu, i zapravo su veoma korisne, jer ostvaruju neku svoju pozitivnu funkciju i svrhu (a sve u opštoj službi preživljavanja). Ova osećanja jesu neprijatna, ali nisu negativna, odnosno to mogu postati samo ako ih negiramo, potiskujemo i skladištimo u telu.

U kakvom odnosu stoje emocije i telo?

Naše emocije i misli su fizički povezane sa našim telom putevima imunološkog, endokrinog i centralnog nervnog sistema. Ako ne proživimo svesno svoje emocionalne teškoće, mi stvaramo mesto za fizičke probleme, zato što potisnute emocije imaju biohemijsko dejstvo na naš imunološki i endokrini sistem. Sve emocije, računajući i one potisnute i neizražene, imaju fizičke posledice. Potrebno je jako mnogo energije da bismo u sebi zadržali svoje emocije, što je jako iscrpljujuće. Emocije koje se ne prožive ostaju nagomilane, zaglavljene i uskladištene u telu. Potisikvanje emocija, neizražavanje emocija ili pak dugotrajni, hronični obrasci neadekvatnog reagovanja preopterećuju telo, remeteći njegove unutrašnje mehanizme i imunološke odbrane.

Kada se osećanja ne ispolje na neki način, na primer kroz govor, plač, pokret, tada ta osećanja deluju na unutrašnje organe, njihov rad i funkciju. Neizražene emocije su poput uspavanog vulkana u telu, koji se može bilo kada probuditi. Mnoge bolesti predstavljaju samo krajnji rezultat emocija koje su bile potisnute, nepriznate i neproživljene godinama. Zato je neophodno da sebi dopustimo da osetimo, izrazimo i otpustimo emocije iz prošlosti koje smo potiskivali, ignorisali i gurali u zaborav. Ako ih ne izražavamo, osećanja ostaju zaključana u nama i kucaju sve jače da ih pustimo da izađu. Ako mi ne iskažemo emociju ona će iskazati samu sebe kroz neki simptom tela, koje govori kroz telesne senzacije i tenzije. Telo emituje emocije. Zato je svaki simptom tela podjednako emocionalan koliko i fizički. Rešenje nije u otupljivanju senzacija u telu, već u njihovom preobraženju u saveznika.

Ponekad ljudi ne dozvoljavaju sebi da dođu u kontakt sa svojim osećanjima, a kada i postanu svesni šta je ono što osećaju, često ne dozvole sebi da ta osećanja i ispolje ili sprečavaju sebe da osećaju ono što osećaju. Kada potiskujemo emocije, dovodimo u pitanje i zdravstveno stanje svog tela. Zarad našeg psihofizičkog zdravlja izuzetno je važno da dođemo u dodir sa onim što osećamo, da prepoznamo osećanja i da preduzmemo neku akciju pronalazeći adekvatan način na koji možemo da ih izrazimo. Dozvoliti sebi da osećamo, osetiti, prepoznati i imenovati šta je to što se dešava unutar nas je neophodan korak na putu ka isceljenju. Već samo imenovanje onoga što osećamo ima blagotvorna dejstva na nas. Sposobnost obrade emocija ukida razlog iz kojeg su se one pretvorile u telesni simptom.

Zaključak

Šta možete da učinite? Da se edukujete o emocijama, koje postoje, koja je njihova funkcija, zašto su značajne i korisne, kako biste promenili i odnos prema njima, da dozvolite sebi da dođete u kontakt sa njima i da otkrijete načine na koje možete da ih adekvatno ispoljite. Psihološko savetovanje i psihoterapija mogu da vam budu sjajni saveznici na tom putu, jer, na osnovu svega navedenog, ne iznenađuje što istraživanja ukazuju na to da psihoterapijske intervencije imaju pozitivan uticaj na smanjenje bola, bolje funkcionisanje imunog sistema i celokupno zdravlje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *