Često se emocije poput tuge, ljutnje, straha, gađenja itd. smatraju negativnim emocijama, ali one to nisu, i zapravo su veoma korisne, jer ostvaruju neku svoju pozitivnu funkciju i svrhu (a sve u opštoj službi preživljavanja). Ova osećanja jesu neprijatna, ali nisu negativna, odnosno to mogu postati samo ako ih negiramo, potiskujemo i skladištimo u telu.
U kakvom odnosu stoje emocije i telo?
Naše emocije i misli su fizički povezane sa našim telom putevima imunološkog, endokrinog i centralnog nervnog sistema. Ako ne proživimo svesno svoje emocionalne teškoće, mi stvaramo mesto za fizičke probleme, zato što potisnute emocije imaju biohemijsko dejstvo na naš imunološki i endokrini sistem. Sve emocije, računajući i one potisnute i neizražene, imaju fizičke posledice. Potrebno je jako mnogo energije da bismo u sebi zadržali svoje emocije, što je jako iscrpljujuće. Emocije koje se ne prožive ostaju nagomilane, zaglavljene i uskladištene u telu. Potisikvanje emocija, neizražavanje emocija ili pak dugotrajni, hronični obrasci neadekvatnog reagovanja preopterećuju telo, remeteći njegove unutrašnje mehanizme i imunološke odbrane.
Kada se osećanja ne ispolje na neki način, na primer kroz govor, plač, pokret, tada ta osećanja deluju na unutrašnje organe, njihov rad i funkciju. Neizražene emocije su poput uspavanog vulkana u telu, koji se može bilo kada probuditi. Mnoge bolesti predstavljaju samo krajnji rezultat emocija koje su bile potisnute, nepriznate i neproživljene godinama. Zato je neophodno da sebi dopustimo da osetimo, izrazimo i otpustimo emocije iz prošlosti koje smo potiskivali, ignorisali i gurali u zaborav. Ako ih ne izražavamo, osećanja ostaju zaključana u nama i kucaju sve jače da ih pustimo da izađu. Ako mi ne iskažemo emociju ona će iskazati samu sebe kroz neki simptom tela, koje govori kroz telesne senzacije i tenzije. Telo emituje emocije. Zato je svaki simptom tela podjednako emocionalan koliko i fizički. Rešenje nije u otupljivanju senzacija u telu, već u njihovom preobraženju u saveznika.
Ponekad ljudi ne dozvoljavaju sebi da dođu u kontakt sa svojim osećanjima, a kada i postanu svesni šta je ono što osećaju, često ne dozvole sebi da ta osećanja i ispolje ili sprečavaju sebe da osećaju ono što osećaju. Kada potiskujemo emocije, dovodimo u pitanje i zdravstveno stanje svog tela. Zarad našeg psihofizičkog zdravlja izuzetno je važno da dođemo u dodir sa onim što osećamo, da prepoznamo osećanja i da preduzmemo neku akciju pronalazeći adekvatan način na koji možemo da ih izrazimo. Dozvoliti sebi da osećamo, osetiti, prepoznati i imenovati šta je to što se dešava unutar nas je neophodan korak na putu ka isceljenju. Već samo imenovanje onoga što osećamo ima blagotvorna dejstva na nas. Sposobnost obrade emocija ukida razlog iz kojeg su se one pretvorile u telesni simptom.
Zaključak
Šta možete da učinite? Da se edukujete o emocijama, koje postoje, koja je njihova funkcija, zašto su značajne i korisne, kako biste promenili i odnos prema njima, da dozvolite sebi da dođete u kontakt sa njima i da otkrijete načine na koje možete da ih adekvatno ispoljite. Psihološko savetovanje i psihoterapija mogu da vam budu sjajni saveznici na tom putu, jer, na osnovu svega navedenog, ne iznenađuje što istraživanja ukazuju na to da psihoterapijske intervencije imaju pozitivan uticaj na smanjenje bola, bolje funkcionisanje imunog sistema i celokupno zdravlje.
Osnovne i master studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Tokom master studija usmerila sam se na kurseve iz modula kliničke psihologije i psihoterapije. Istraživanje za master rad sprovela sam iz oblasti psihoterapije. Interesovanje za ovu oblast nastavila sam da unapređujem i nakon završenih studija, kroz četvorogodišnju edukaciju iz integrativne art psihoterapije u okviru Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju u Beogradu. Sertifikovani sam integrativni art psihoterapeut. Posedujem i nacionalni sertifikat za psihoterapiju. Član sam Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju, kao i Saveza društava psihoterapeuta Srbije. Od 2014. godine u kontinuitetu sam aktivan učesnik na kongresima psihoterapeuta Srbije, gde prezentujem svoje radove iz istraživanja i prakse. Neki od tih radova publikovani su u knjizi „Integrativna art psihoterapija u praksi“ 2020. godine.
Radno iskustvo sticala sam u radu sa decom tokom obavljanja pripravničkog staža u obdaništu, a potom i u Centru za informisanje i profesionalno savetovanje u radu sa klijentima različitih uzrasta (učenici osnovnih i srednjih škola, studenti, osobe odraslog doba). Organizovala sam i psihološke radionice sa ciljem osnaživanja klijenata različitih ugroženih kategorija stanovništva (osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposlena lica, korisnici usluga Centra za socijalni rad…).
Imam iskustva u radu sa anksioznim stanjima, zastojima u učenju, problemima u sferi porodičnih i socijalnih odnosa, u pružanju psihološke podrške u procesima tugovanja, prevazilaženju životnih kriza, kao i svakodnevnih izazova. Posebna sfera interesovanja, u kojoj se dodatno usavršavam, je oblast psihosomatike i primena psihoterapijskih metoda i tehnika u tretmanu telesnih simptoma, tegoba i bolesti.
Oblasti specijalnosti:
• Psihosomatika
• Somatizacija
• Anksioznost
• Panični napadi
• Profesionalna orijentacija
+381643940594
julija.vukasinovic@yahoo.com
Novi Sad i online
